Да је Совјетски Савез био склон опстанку вероватно се не би ни распао. А ипак, три деценије након што је 25. децембра 1991. црвена застава с петокраком, српом и чекићем последњи пут скинута с Кремља, комунистичка империја опет плаши Запад. Или је то само изговор да се поново не уваже легитимни интереси Русије и обећања дата пре више од 30 година.
Као по команди, усред украјинске кризе и након што је Москва јавно упутила захтев Вашингтону и њему потчињеним НАТО савезницима да престану с претећим ширењем ка истоку, западни медији главног тока кренули су хорски да опомињу на стару опасност с Истока.
„ЗЛО ЦАРСТВО“
Председник Русије Владимир Путин „покушава да васкрсне ’зло царство‘“, застрашује „Вашингтон пост“ оне који му још верују. „Повратак империје: Русија, Украјина и дуга сенка Совјетског Савеза“, на сличном је трагу и лондонски „Фајненшел тајмс“, док магазин „Форин аферс“ истовремено пише о „Путиновој доктрини“ чији се „основни елемент“ састоји у „присиљавању Запада да Русију третира као да је Совјетски Савез, сила која изазива поштовање и страх“.
А Радио Слободна Европа, као у најхладнијим данима Хладног рата, најављује „продор кроз зид руске пропаганде“ с циљем да „пружи објективне и непристрасне информације“. „Слободну Европу“, иначе, финансира Конгрес САД, а основао ју је „Национални комитет за слободну Европу“, организација коју је покренуо први директор ЦИА Ален Далс. Ето како је слободна та америчка Европа.
Елем, открива „Вашингтон пост“ самоувереним тоном парадржавне пропаганде, „руски диктатор и не крије оно што стварно жели. Могао би за националну химну да прогласи песму ’Битлса‘ ’Повратак у Совјетски Савез‘. И заиста, прошлог месеца је руска хокејашка репрезентација наступила у ретро-дресовима са извезеним натписом СССР. А Путин је послао војску у Казахстан да угуши народни устанак, као одјек Чехословачке 1968. и Мађарске 1956… Путин не показује заинтересованост да се врати петогодишњим плановима и рационисању следовања меса, али он дефинитивно жели да васкрсне совјетско царство“.
„Совјетски Савез умро је заслуженом смрћу. Не смемо мирно да стојимо док Путин покушава да оживи ’злу империју‘“, борбено поручује „Вашингтон пост“, уз оцену да „неки наивни западњаци схватају Путина озбиљно и сугеришу да је заиста кривица НАТО-а што се Русија понаша тако ратоборно“ и тврдњу да „експанзија НАТО-а на исток, као смртна претња Русији, представља његов лажни изговор“ и „потпуну ревизију историје“.
УСМЕНА УВЕРАВАЊА И ПИСАНЕ ГАРАНЦИЈЕ
Сопственим ревизионизмом се на непријатну историју односа Совјетског Савеза и НАТО-а осврћу и „Гардијан“ и „Њујорк тајмс“.
Па тако „Гардијан“ пресуђује да је „формално нетачно“ да је НАТО уочи уједињења Немачке преварио Русију да се неће ширити ка њеним границама. Ово стога што је „Русија добила усмена уверавања о границама експанзије НАТО-а, али не и писане гаранције“, наводи „Гардијан“ и указује да је, примера ради, тадашњи британски премијер Џон Мејџор, на директно питање о уласку источноевропских држава у НАТО, рекао да се „ништа налик томе никада неће догодити“. Док „Њујорк тајмс“ настоји да објасни како се „у украјинском конфликту Путин ослања на обећање које заправо није постојало“ — иако притом признаје да је, „према декласификованом меморандуму разговора“ који је у Москви водио с лидером Совјетског Савеза Михаилом Горбачовом 9. фебруара 1990, државни секретар САД Џејмс Бејкер „понудио оно што је назвао ’челичним гаранцијама да се јурисдикција и трупе НАТО-а неће померити ка истоку‘… ’Неће бити проширења ни инч ка истоку‘, рекао је Бејкер Горбачову још три пута током разговора“.
Истоветна уверавања Москва је добила и од низа других званичника НАТО-а, показала су званична документа из тог времена сабрана у Националном безбедносном архиву Универзитета Џорџ Вашингтон. Који открива и да је у исто то време Пентагон тражио да „врата (ипак) остану одшкринута“ за улазак источноевропских земаља у НАТО.
ГЕОПОЛИТИЧКИ ИМПЕРАТИВ ЗАПАДА
Значи ли то да Путин сад само тражи да Запад испуни оно што је обећао Горбачову пре више од 30 година? У чему се састоји доктрина председника Русије? И зашто западни медији тврде да он хоће да оживи Совјетски Савез?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ говорили професор међународних односа Срђан Перишић и уредник у дневном листу „Политика“ Бојан Билбија.
„Владимир Путин је успешно сјединио руске са совјетским традицијама. А Хилари Клинтон је још 2011. године рекла да ће Сједињене Државе учинити све — и ту реч је нагласила — да спрече председника Русије да обнови Совјетски Савез на било који начин“, скреће пажњу Бојан Билбија.
„У геополитичким плановима Запада одавно постоји императив да на простору Евроазије не сме да постоји империја која би била препрека његовој глобалној доминацији — енглески геополитичари још од краја 19. века и отворено пишу да се Русима не треба дозволити да шире простор свог политичког, идеолошког и културног утицаја, већ да их треба избацити из Европе. Управо томе служи и НАТО“, опомиње Срђан Перишић. „Ти противници Русије опажају да се на њеном челу налази гарнитура која, после колапса Совјетског Савеза, поново успоставља утицај Русије на просторима на којима је он традиционално и постојао. Путин, наравно, не обнавља Совјетски Савез, али обнавља ту империју у смислу моћи и утицаја Русије као једне специфичне цивилизације. Па зато и видимо интегративне процесе који су у току, како на економском пољу у виду Евроазијске економске уније, тако и у војном смислу у оквиру ОДКБ-а, чије су снаге недавно успешно интервенисале у Казахстану приликом сузбијања оружане побуне. И то је оно чега се Запад плаши.“
БУЂЕЊЕ МЕДВЕДА
„Вакуум безбедности у међународним односима не постоји“, наглашава Бојан Билбија. „Празан простор, настао распадом СССР-а, попунили су Американци и њихови савезници. Најпре у Источној Европи и на простору Централне Азије, да би потом кренули да продиру и у саму Русију преко Чеченије и околних република, с циљем да дође и до дезинтеграције саме Русије; уосталом, није без разлога Путин у више наврата напоменуо да је затекао земљу у стању потпуног распада када је дошао на њено чело. У протеклих двадесетак година, међутим, ови процеси су преокренути, јер је Русија обновила сарадњу са својим најближим суседима, свесна да, ако она није ту, ту ће бити Американци. А они су већ показали да своје присуство не користе с мирољубивим намерама у односу на Русију — зато су своја усмена обећања да неће бити ширења НАТО-а на исток одбили да ставе на папир и тиме је постало јасно какви су њихови стварни науми. Од тада Русија купује време како би довољно ојачала да се томе супротстави. И стога је ситуација сада оволико напета.“
„Запад је сматрао да ће се, ефектом домина, распад Совјетског Савеза наставити у распад Русије. Међутим, догодило се супротно. Баш као што је упозоравао Џорџ Кенан, творац хладноратовске политике обуздавања Совјетског Савеза — својим ширењем ка границама Русије НАТО је пробудио медведа. И данас више нема снаге да га обуздава, јер је Путин успео у ономе што је заправо његова доктрина, а то је јачање свих елемената моћи у Русији. И то је оно што његове противнике највише и мучи“, закључује Срђан Перишић.
