Владa Републике Српске ускоро требало би да уреди правила игре о рударењу криптовалута. Министарка финансија РС Зора Видовић најавила је закон који ће уредити област криптовалута и електронске имовине. Тај акт, појашњава она, биће усклађиван са законима који у тој области постоје у региону, уз напомену да је реч о врло осетљивом акту који би, ако се усвоји на погрешан начин, могао изазвати велике проблеме.
„Те валуте су већ присутне код нас. С њима се може радити, људи тиме плаћају порез. Доходак који се оствари треба да буде опорезован. У закону ћемо прецизирати многе ствари, усклађујући се са окружењем”, каже министарка.
Криптовалута је врста дигиталног новца који има све особине праве валуте, осим што иза њих не стоји ауторитет државе, а постоје само у електронском облику, појаснили су стручњаци и навели да су криптовалуте дигиталне новчане јединице које би требало да функционишу као независни, децентрализовано контролисани и криптографски шифровани системи плаћања, а које не генерише или издаје државна централна банка, попут евра или америчког долара, већ се генеришу искључиво дигитално.
Они који се у Бањалуци већ баве овим послом надају се да би Српска могла да постане нова криптодестинација. Верују да би у случају да се законски добро уреди област криптовалута, електронске имовине и рударења била обезбеђена правна безбедност свих криптоактера, што би, како верују, имало позитиван одјек међу домаћим и страним инвеститорима.
Директор једне бањалучке криптомењачнице, првог предузећа тог типа у БиХ, Никола Клак, каже за „Политику” да су крипотовалуте тржиште које је минулих пет година, а нарочито у последње две године, у великом успону. Он је појаснио да се у РС тренутно послује у складу с постојећим законима, али наводи да они недовољно прецизно дефинишу неке појмове који се тичу криптовалута.
„Било је интересовања инвеститора, али проблем је то што ова област није била довољно регулисана”, каже Клак и додаје да је већи број земаља ЕУ или региона – попут Србије, која је најдаље одмакла у правцу регулације – донео законска решења.
„Верујем да ће и наша решења пратити она у Србији, која су веома детаљна. Агенција за банкарство РС и Министарство финансија, с којима сарађујемо, исказују интерес да се та област уреди, свесни да за то сазрева ситуација”, истакао је Клак.
На тврдње како рударење криптовалута изискује велике количине електричне енергије, па по неким мишљењима треба ограничити такве послове, Клак наводи да ти ставови нису оправдани, те уверава да „треба искористити прилику”.
Он наводи да ова област можда не може донети велики број радних места, али да индиректна корист може да буде велика за грађане и привреду. Запослени у овом сектору убеђени су да би област криптовалута могла бити развојна шанса РС, нарочито када је у питању рударење. По њиховим проценама, у БиХ се тренутно тиме бави између пет и десет хиљада људи. Уверавају како у последње време све више „крупнијих играча” показује интерес да дође у РС, где закупљују и опремају читаве хале.
„Ради се о инвеститорима из Аустрије, Швајцарске, Немачке и Италије. Одлучују се на тај корак јер је код нас ниска стопа пореза, али и цена струје. Када буде усвојен овај закон, верујем да ће ниво ових инвестиција, а поготово иностраних, бити знатно увећан. Имамо предиспозиције да од Српске направимо нову криптодестинацију у свету”, наводе руководиоци бањалучке криптомењачнице.
Регулисање ове области, како кажу, много би значило и за криптомењачнице и берзе, али би сигурно утицало и на смањење црног тржишта.
„На овај начин биће дефинисано шта је то дигитална имовина, како се она чува, ко је за шта надлежан, а верујем да ће бити регулисано и рударење, те издавање нових токена путем блокчејн технологије”, наводе трговци криптовалутама и појашњавају како криптовалуте никада нису претендовале да постану званично средство плаћања, већ представљају алтернативни и све популарнији облик новца. Кажу да су ове процесе у свету успоравали из банкарског и финансијског сектора. Истичу како су се у зачецима трговином бавили искључиво они који су имали информатичко образовање, али да у последње време у посао улазе разни профили – доктори, пензионери, учитељи, банкари и домаћице.
