Јесте ли се икада запитали шта би се догодило са Земљом када би апсолутно сви људи напросто изненада нестали? Какав би то сценарио задесио нашу планету, у којем би смеру ишла та прича?
Одговор на то изузетно занимљиво питање покушао је да открије тиктокер који се крије иза профила „леарн видеос“, који се потрудио и разрадио највероватнији развој догађаја. Дакле, ево шта би према његовом моделу уследило:
Неколико сати након што би човечанство нестало, светла широм света почела да се гасе јер већина електрана ради на фосилна горива. Наравно, без људи не би било никога да о њима брине и престале би с радом.
Отприлике 48 сати након што би забележиле изненадан пад у потрошњи енергије, нуклеарне електране пребациле би се у такозвани „safety mode“ (сигурносни начин рада). Ветрењаче би престале с радом, а и соларне плоче би постале бескорисне због наноса прашине.
Дакле, готово све регије, осим оних спојених на хидроелектране, брзо би се нашле без извора енергије. Надаље, два или три дана након што бисмо нестали, већина подземних железница била би поплављена јер пумпе не могу да раде без наше интервенције.
Будућност животиња
Оне животиње које би успеле некако да побегну у природу нашле би се у сасвим новој стварности, у бруталној битци за преживљавање, и ту више не би било места за „декоративне“ расе паса. Ишчезнуле би јер би се, на пример, кратке шапице код булдога показале као смртоносна мана.
Месец дана од нашег нестанка сва вода намењена за расхлађивање нуклеарних електрана би испарила. А то би довело до низа изузетно снажних експлозија и великих катастрофа, далеко снажнијих од оне чернобилске.
Милиони животиња притом би угинуле од рака, али планета би ипак успела да се опорави од радиоактивног загађења прилично једноставно и брзо.
Након 25 година три четвртине тргова и стаза би прекрила вегетација. А где има биљака, има и биљоједа. А гје има плена, има и предатора. Преживели пси би почели да се укрштају са вуковима и улазе у некадашње градове.
Без нас би се и ваздух прочистио. У неким градовима би се видљивост вишеструко поправила.
Међутим, градови попут Дубаија и Лас Вегаса би били закопани у песку. Пустиња би узела назад оно што јој припада. Баш као и остатак природе.
Некима би било драго што нас нема
Након 300 година металне конструкције, какав је на пример Ајфелов торањ, почеле би да се распадају јер не би имао ко да их боји и штитити од корозије.
Све би високе зграде попадале, а огромне мочваре, какве су прекривале Сједињене Америчке Државе, би се поновно појавиле.
Великим морским животињама би такође било драго што нас више не виде. На пример, без присуства људи би популација се популација китова повећала.
Након 10.000 година једино што би подсећало на постојање људи би били остаци камених конструкција. Остале би пирамиде, Кинески зид, планина Рашмор…
За 50 милиона година пластичне боце и крхотине стакла било би последње што је од нас преостало, а за наредних 50 милиона година и то би нестало.
