Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић оцијенио је да су Срби избјегли уништење које им је било намијењено, те истакао да је Српска једна од најважнијих нових чињеница, настала као одбрамбени грч, рефлекс цијелог народа са далекосежним значајем.
Да није настала Република Српска, указао је он, „граница Србије на Дрини била би непријатељска, бар онолико колико су оне друге двије најнепријатељскије“.
„А онда би наши `западни пријатељи` лакше издиктирали рјешења која би Србија имала да испуни“, навео је Караџић.
Према његовим ријечима, да није формирана Република Српска, у Србију би се слило нових два милиона осиромашених Срба из БиХ и оних који су „добјежали“ у БиХ.
„Имали смо увид у планове међународних организација, које су пројектовале огроман број избјегличких насеља у ужој Србији“, навео је Караџић у ауторском тексту поводом 30 година Републике Српске за „Вечерње новости“.
Говорећи о одбрани народа, Караџић је истакао да су „господари свијета“ обезвриједили све, па постаје непристојно жељети да опстанеш у таквом свијету, али да они који воде народ морају испунити обавезу одбране и опстанка.
Он је додао да без свијести у српском народу да је „одбрана са животом скопчана“, како каже Његош у Горском вијенцу, не би било ни Републике Српске.
„Плиткоумне су инсинуације да је појединац или група наговорила милион и по Срба у БиХ да ратују без потребе, јер Србе на то нико не би могао да наведе, пошто сваки мисли `Душан је ил` Милош`“, навео је Караџић.
Он је напоменуо да се издаја народа увијек покушава у овом или оном облику под маском „учености“, „модерности“, „еманципованости“ или распрострањеним страним идеологијама, средствима којима прибјегавају приземни и себични духови.
Постављајући питање како то да су се српски савезници са Запада окренули против Срба, а у корист Хитлерових рјешења, Караџић је оцијенио да Србима, ипак, бољи дио Запада није непријатељ и да независни духови, као што је Харолд Пинтер, виде све и нису против Срба.
„Они су, нажалост, мањина, ријетки као и сви драгуљи, али су драгоцјени. И обичан народ је бољи од својих влада, које инертну већину манипулишу медијима, али ни то не могу без расистичког `означавања` цијелог нашег народа“, указао је Караџић.
Он је навео да, ипак, вјерност народу и његовим праведним тежњама, нема цијену и даје добре резултате, од којих је један Република Српска.
Караџић је указао и на чињеницу да исти они који би сачували сваку биљку, не маре за очување цијелих народа, који су уништавани и сведени на ништа примјеном насиља и инжењеринга, те оцијенио да данас то са централизованим и глобализованим свијетом може бити и малигније, јер се ти зли послови повјеравају „локалним извођачима“.
Он је навео да су у посљедња два вијека народи покоравани и маргинализовани углавном након „означавања“ цијелих народа на расистички начин, „одобравајући“ тако убијање било ког припадника.
„Шта ће бити са нама Србима? Нама је тај процес почео крајем 20. вијека и још није окончан. Иако смо протјерани и уништени на многим нашим природним стаништима, нисмо уништени. А можда ћемо дочекати `заједничко рјешење` и дијелити судбину и пријатеља и непријатеља, јер смо избјегли рјешење намијењено само нама – уништење“, оцијенио је Караџић.
