Проширење ЕУ на западни Балкан уврштено је у документ о програму рада француског шестомјесечног предсједавања ЕУ, који је објављен 1. јануара 2022. године на страници Владе Француске.
Директно уврштавање у документ посвећености проширењу ЕУ на западни Балкан важно је превасходно због тога што су поједине земље чланице, али и угледни аналитичари, указивали на недовољну заинтересованост те земље за западни Балкан, па чак и невољност да се ЕУ даље шири.
У поглављу о проширењу наглашено је да ће предсједништво обезбиједити наставак преговора са земљама кандидатима у складу с новом методологијом коју је усвојио Европски савјет 15. марта 2020. године.
„Предсједништво ће промовисати акцију ЕУ на западном Балкану ради спровођења далекосежних трансформативних реформи у кључним подручјима, попут владавине права, демократских институција, медијских слобода, економских реформи, а помагаће и у усвајању правне стечевине ЕУ“, наглашено је у овом документу.
Ипак, занимљиво је да је западном Балкану дато мање пажње у самом документу од говора који је Емануел Макрон, предсједник Француске, одржао прије десетак дана, представљајући преузимање предсједавања ЕУ од стране Француске.
Макрон је у свом говору рекао да су Африка, западни Балкан и јужно сусједство приоритети француског предсједавања ЕУ, али није спомињао проширење. У документу је споменуто проширење, али Балкан је ниско на листи приоритета у документу у којем су наведени сви приоритети.
Наиме, на врху листе приоритета је Африка, а затим редом слиједе Индопацифик, САД те поглавље о односима с Русијом, Кином и Турском. Након овог приоритета наведени су јужно сусједство, што се односи на земље у појасу Средоземља, затим Блиски исток, па тек онда западни Балкан. Иза западног Балкана наведени су још међународна хуманитарна помоћ, економска размјена и одбрана.
Осман Топчагић, бивши амбасадор БиХ у Бриселу, каже да Француска, уз још неколико битних земаља ЕУ, приоритет даје унутрашњем функционисању ЕУ, а да је проширење у другом плану.
„Мој је чврст утисак да је разлика између земаља западног Балкана и ЕУ данас већа него што је била 2000. године, када је започео процес придруживања ЕУ и западног Балкана“, каже Топчагић за „Независне новине“.
Према његовом мишљењу, један од разлога за ту ситуацију је чињеница да теме које доминирају у ЕУ нису присутне у земљама западног Балкана у тој мјери, и обрнуто.
„ЕУ данас каква јесте није способна да доноси јединствени став и чврсту политику по разним питањима, не само када се ради о западном Балкану. То је реалност с којом ми сви треба да се суочимо“, нагласио је он.
Иначе, Макрон је најавио да ће Француска током предсједавања ЕУ организовати састанак ЕУ са западним Балканом, што је потврђено и у овом документу.
„Француско предсједништво ће организовати конференцију о западном Балкану у јуну 2022. године. Циљ је промоција и продубљење конкретне сарадње са западним Балканом, посебно када су у питању регионална сарадња и стабилност“, наглашено је у документу.
Такође, важно је напоменути да су Француска и Њемачка почетком 2020. године покренуле велику акцију у сарадњи са земљама западног Балкана за рјешавање проблема вишка наоружања и прекидања ланаца илегалне трговине оружјем.
На страници Министарства спољних послова Француске је 2017. најављено да су та земља и Њемачка иницирале овај програм поводом терористичких напада у Паризу 2015. године. Нагласили су да се на западном Балкану, према процјенама стручњака, у оптицају налази између 3,2 и 6,2 милиона комада илегалног оружја.
Други разлог, на којем више инсистира Њемачка, је проблем организованих криминалних група које у земљама западног Балкана све више свраставају с владама и тиме чине озбиљну безбједносну пријетњу за ЕУ, што Њемачка жели да заустави. Како смо већ писали, а како су нам напомињале њемачке дипломате у неколико наврата, за ЕУ је битно да се питање владавине права посебно фокусира на неутралисање организованих криминалних ланаца са западног Балкана, који у ЕУ шверцају дрогу, људе, оружје и остале забрањене супстанце.
