Мало који владар је задужио Србе, као велики Милош Обреновић (1780-1860). Када је било најтеже – 1812. године сам је остао уз свој народ. Подигао је Други српски устанак (1815.), на бојном пољу победио једну од највећих светских империја, мудром дипломатијом створио кнежевину и ударио темеље модерне Србије. Шта је остало од његове заоставштине?
Спутњик је посетио Горњу Добрињу, родно место Кнеза Милоша. Ово питомо село, ушушкано је у западном делу Србије (између Пожеге и Дивчибара), на обронцима Маљена. Између валовитих брда протиче Добрињска река, а тик уз њено корито, развукао се вијугав асфалтни пут – једина комуникација са цивилизацијом.
Разуђено насеље пре пола века је имало 900 душа, а данас овде живи тек 141 породица. Званично, овде нико од мештана није у крвном сродству са Милошем Обреновићем (Теодоровићем). Незванично, три староседелачке породице – Арсић, Ђукић и Радисавићи, у крвном су сродству са чувеним владарем. Заједнички предак им је поп Милош (деда кнеза Милоша), који се крајем 17. века доселио у Добрињу.
Они који су у крвном сродству са Великим Милошем, преживели су два погрома. После династичког Мајског преврата 1903. године и доласка комуниста 1944., на ову тему постављен је – завет ћутања.
Милош је пре тачно 200 година подигао цркву
Житељи Горње Добриње са поносом странцима показују Милошеву задужбину – цркву Светих апостола Петра и Павла.
Светињу је књаз подигао 1822. године, а у порти се налазе земни остаци његовог оца Теодора. Тик уз храм Милош је свом оцу за душу подигао и чардак са чесмом (1860.).
„Милош се родио испод Достанића брда, недалеко од ове цркве. Тада није било три, већ једна Добриња“, прича јереј Илија Милошевић, старешина цркве.
Овај православни свештеник годинама сакупља историјско благо које се за време Обреновића налазило у овом храму. Са поносом показује вредну збирку књига коју је пронашао у подрумима кућа. Књиге старе неколико векова, писане на старословенском, сачувао је од заборава и пропадања.
„Овај храм је имао једну од најбогатијих збирки у Србији. Нажалост, после смене династија 1903. године, један део је страдао. Други део је уништен 1945. када су комунисти од црквених књига направили ломачу и све их запалили, говорећи да се тако раскида са прошлошћу. Хвала Богу, један део су ипак сачували свештеници и мештани овог села“, наводи Милошевић.
Према његовим речима, у плану је да се у порти цркве направи изложбени простор, где ће део збирке и архиве бити изложен посетиоцима.
„На Велику Госпојину 2022. године, храм ће обележити 200. године од освећења. Један део историјске збирке, из некада богате библиотеке, се налазе у Историјском архиву у Ужицу и матичној служби Поште. Имамо иницијативу да се на тај дан све то донесе ове и буде изложено за све заинтересоване грађане“, наводи Милошевић.
Зашто је Милош тајно слао новац
Из периода Милоша Великог сачувана је икона, сребрни путир (чаша) и Јеванђеље из Кијева 1854. године. Интересантно, Горња Добриња је пре Ужица и Пожеге имала школу интернатског типа. Зидана је новцем који је Милош слао из изгнанства.
„Од 1839. до 1858. живео је у Влашкој и Бечу. Тајно је слао новац за Добрињу и испоставило се, није штедео када је образовање било у питању“, прича саговорник Спутњика.
Школа је отворена 1857. године. И Милошев наследник кнез Михаило је улагао у Добрињу. По његовом наређењу 1864. почео је да се зида звоник, који је завршен шест година касније.
На белегу, месту где је била родна кућа кнеза Милоша пише „Благо оном ко довека живи, имао се рашта и родити“.
Развој туризма
У доба короне, почео је поново процват српских села. Према Милошевићевим речима, у овом селу чак 14 породица из иностранства и Србије је купило кућу.
Житељи Добриње живе од сточарства, воћарства и ратарства. За своје село кажу да је богато над земљом, али и испод земље (литијум). Међутим, ископавање руде их никако не интересује. Многа домаћинства, као додатним приходом се баве сеоским туризмом.
Шансу је видела и општина Пожега. Турстичка организација Пожеге има велике планове, а један део њих треба да се реализује 2022. године.
„У августу, на Велику Госпојину навршава се 200 година од изградње цркве Светих апостола Петра и Павла, задужбине Милоша Обреновића. Како би се што боље припремили за обележавање овог јубилеја интезивиране су активности на припреми израде пројекта уређења комплекса у Горњој Добрињи и порте цркве“, за Спутњик прича Наташа Брадоњић, директорка ТО Пожега.
Према њеним речима, представници Туристичке организације Пожега имају одличну сарадњу са Републичким заводом за заштиту споменика, имајући у виду да је комплекс „књаз Милош Обреновић“ непокретно културно добро од изузетног значаја.
„У Великој Добрињи је планирано партерно уређење и постављање расвете. Имамо идеју да направимо један амфитеатар са трибинама, где ће се одржавати бројне културне манифестације. Годинама уназад овде се одржавају Михољдански дани и Дани кнегиње Љубице“, закључује Брадоњић.
