Политичари и војници којима се судило пред Хашким трибуналом након изласка из затвора и одлежаних казни данас воде нормалан живот. Неки су активнији, неки повучени, неки воле пажњу медија, док други од њих беже ко ђаво од крста.
Биљана Плавшић (91), бивша председница Републике Српске, која је 2003. пред Хашким трибуналом осуђена на 11 година затвора за злочине почињене током рата у БиХ 1992-1995, данас живи повучен пензионерски живот и ретко се појављује у медијима. Време проводи у Београду, у свом стану у близини Храма Светог Саве. Ретко излази, поготово од када је почетком марта пуштена из болнице „Драгиша Мишовић“, где се лечила од вируса корона. Плавшићка је по изласку из затвора написала књигу „Свједочим“, која је изазвала различите реакције. Десничари су је дочекали на нож, док ју је грађанска опција примила с благонаклоношћу.
Лидер радикала Војислав Шешељ, с друге стране, обожава медије. Што због природе посла, што због личног егзибиционизма, тек Шешељ је скоро сваки дан на телевизији. Лидер радикала је у априлу 2018. правоснажно осуђен на десет година затвора због подстицања прогона, депортације и присилног расељавања, присилног премештања Хрвата у војвођанском селу Хртковци 1992. Пошто се у притвору налазио од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао Хагу, па до новембра 2014. године, када је пуштен на привремену слободу због погоршаног здравственог стања, Шешељ након изрицања пресуде није морао на одслужење казне. По повратку у Србију Шешељ се лечио од рака дебелог црева, опаке болести коју је на крају успео да победи, како је рекао, променом начина исхране и пажљивим слушањем и применом лекарских савета. Вратио се на чело СРС. Од изласка из затвора објавио је неколико књига.
Веселин Шљиванчанин, бивши официр ЈНА, дане након изласка из затвора у јуну 2011, пошто је осуђен на десет година затвора због помагања и подржавања мучења хрватских заробљеника на фарми Овчара 1991, проводи пензионерски. Шета, чува унучиће и прати политику, а често је и у медијима, када коментарише друштвено-политичка дешавања или неке догађаје из ратне прошлости.
Мистерија
Сигурно најмистериознија личност је бивши председник Србије Милан Милутиновић. Од ослобађајуће пресуде, којом је проглашен невин по свим тачкама оптужбе 2009. године, живи потпуно повучено и готово никад се не појављује у јавности.
Не даје изјаве за медије и не појављује се у њима. Његов колега Никола Шаиновић, бивши премијер Србије, ког је Хашки трибунал 2009. осудио на 22 године затвора због злочина на Косову током 1999, одслужење казне је завршио у августу 2015. Шаиновић се вратио политици и тренутно је члан Председништва СПС. Повремено се појављује у медијима и гостује у емисијама које се баве политичким темама.
Генерал Владимир Лазаревић био је командант Приштинског корпуса Војске Југославије за време рата на Косову и НАТО бомбардовања Савезне републике Југославије, а касније и командант Треће армије ВЈ. Лазаревић се добровољно предао Хашком трибуналу у фебруару 2005. године. Осуђен је 2009. на 15 година затвора, 2014. казна му је смањена на 14 година, а на слободу је пуштен 3. децембра 2015. године, после одслужења две трећине казне. Генерал Лазаревић се појавио као предавач на Војној академији, а ово је изазвало буру реакција. Чак је и Вашингтон пост писао о томе.
