Поред политичке позадине, иза одлука Уставног суда БиХ којом од Републике Српске на силу желе одузети њене шуме крију се и економски мотиви и покушај отимања карбон кредита или тзв. зелених сертификата на које право полаже Република Српска.
О колико озбиљном питању и каквом економском потенцијалу се ради, потврђују подаци који кажу да укупно тржиште карбон кредитима тренутно вриједи између 140 и 190 милијарди евра и има огроман раст.
Професор бањалучког Правног факултета Дарко Радић о томе је писао у својој књизи од називом “Правно уређење природних ресурса у Републици Српској” која ускоро треба да изађе на свјетло дана. Он објашњава да “Кјото споразум” о борби против климатских промјена предвиђа врло строга правила која се тичу емисије и редукције штетних гасова којих се морају придржавати све земље које су га потписале.
“Сви потенцијални загађивачи и они који емитују штетне гасове имају квоте до којег нивоа могу да емитују одређену количину или број тона угљен-диоксида или ЦО2. Ако загађују више од тога, они морају да купе тзв. зелене или правилно ‘ЦЕР сертификате’, односно да инвестирају у земље у развоју које имају потенцијал да кроз своје шуме повуку одређену количину ЦО2 из атмосфере”, каже Радић.
Да би боље разумјели, појашњава он, то значи да ако имате фабрику, на примјер у Холандији и одређена вам је квота да можете емитовати 100.000 тона ЦО2 годишње, а ви емитујете 200.000 тона, онда имате проблем.
“Рјешење је или да мијењате технологију или уграђујете филтере, што је прескупо или да дођете у рецимо Републику Српску и питате да ли имамо шуму која може да повуче 100.000 тона ЦО2 из атмосфере. Онда се ангажује сертификациона кућа која званично процијени капацитет наше шуме и за сваку тону ЦО2 коју може да повуче из атмосфере изда ‘ЦЕР сертификат'(сертификат емисионе редукције) с којим можемо да тргујем на берзи, односно који може да купи власник фабрике из Холандије о коме говоримо. С обзиром на то да је око 43 одсто територије Републике Српске под шумама и шумским земљиштем, јасно је да су ‘ЦЕР сертификати’ један од огромних скривених потенцијала шума и шумског земљишта Републике Српске од кога би ми могли у будућности лијепо да приходујемо, а да не сијечемо шуму”, каже Радић, преноси “Глас Српске“.
Директор Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност Републике Српске Срђан Тодоровић каже да не зна да ли је Уставни суд БиХ имао на уму скривене потенцијале шума и шумског земљишта Српске када је доносио одлуке којима практично жели да шуме отме од Републике Српске и прогласи је државном имовином, али истиче да има право да сумња да је то сасвим сигурно један од мотива.
“Ако су незванични подаци који говоре да укупно тржиште карбон кредитима тренутно вриједи између 140 и 190 милијарди евра и вишеструко надувани, а камоли ако су тачни, онда не треба сумњати да се неко у Сарајеву тога сигурно досјетио и одлучио да од Републике Српске отме један такав скривени потенцијал. То се не смије допустити”, каже Тодоровић.
Берза
У Европској унији установљена је Европска шема трговања емисијама штетних гасова. У тој шеми свака од земаља ЕУ одређује своје лимите емисије, а затим се у оквиру тог дозвољеног лимита за сваку државу расподјељују дозволе за појединачне емитере.
Тим дозволама може се трговати у оквиру Европске климатске берзе, што омогућава државама чланицама да зараде карбон кредите финансирајући пројекте у земљама изван ЕУ, попут Републике Српске, које имају потенцијал за редукцију емисије штетних гасова, односно које имају шумски потенцијал.
