У организацији Народне библиотеке Соколац, 14. новембра, одржана је промоција етномузиколошког филма „Славски обичаји на Романији“, аутора и продуцента Славише Гује. Основни циљ израде филма је да се аутентичност традиционалних обичаја нашег народа отргне од заборава и остави као подсјетник будућим покољењима. Припреман је скоро пет година, а у самом настанку учесвовао је велики број људи, првенствено они који су живјели и још увијек живе старе обичаје.
Аутор и продуцент Славиша Гуја изјавио је да данас људи све више праве естраду од славе и заборављају њен суштински смисао.
-Проучавајући тему и током рада на филму, закључили смо колико мало има записа о прослави породичног заштитника сваке куће. Направили смо једну причу која има научни карактер те етномузиколошку и етнографску вриједност са посебним акцентом на народ са Романије. Иначе све што сам урадио свих ових година откад се бавим продукцијским послом везанo је за Романију и Сарајевско поље. Драго ми је што сам ту љубав успио да пренесем на своју дјецу тако да ми помажу у изучавању и изради оваквих пројеката – испричао је Гуја.
Како каже, у његовом случају, немогуће је одвојити приватно од пословног. Сви из породице су на неки начин дио „Slay production“; супруга се бави ауторским и сродним правима, а кћерке су музички образоване на академијама. Стога није изненађујућа чињеница да је Славиши ово четврти филм посвећен традицији и обичајима.
Претходно су снимљени: „Свадбарски обичаји на Романији“, „Моба и сијело“, „Васкршњи обичаји на Романији“ и „Пјесма без граница“. Морам поменути да ништа од наведеног није рађено у комерцијалне сврхе, те из тог разлога немамо циљану публику. Једноставно, жељели смо да направимо нешто што ће остати иза нас, а у чему ће се старије генерације препознати и можда сјетити неких заборављених обичаја. Са друге стране имамо младе који воле и желе да поштују своју традицију, али су на неки начин усмјерени у неком другом правцу. Можда су њима и највише упућени ови пројекти – казао је Гуја.
Богдан Дражета, доцент на одјељењу за етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду, стручни је консултант на изради поменутог филма. Залаже се за област културе српског народа и иницијатор је идеје да се, преко Центра за нематеријално и културно наслеђе при Етнографском музеју, номинацији нематеријалних елемената уврштених под заштиту UNESCO-а придруже и славски обичаји Срба из Републике Српске и БиХ.
– На изради филма имао сам задатак да одредим како и на који начин, у визуелном остварењу, приказати одређене обичаје и културу која је у одређеној мјери сачувана на овим просторима. Идеја је била усмјерена на реконструкцију славских обичаја и комплетног ритуала, почевши од кађења иконе, украшавања славског колача, па све до здравица које су неизоставне на овом подручју. Када сам први пут дошао на Романију, као Србину из Србије, било ми је фасцинирајуће видјети да се још увијек практирују обичаји који су се код нас изгубили прије педесетак година – рекао је Дражета.
Директорица Народне библиотеке Божица Јанковић казала је да је јадна од главних одлика српског православља, за коју не зна остали хришћански свијет, управо крсна слава, те да је овај филм вриједан запис за наш народ.
-Крсна слава је вијековна традиција српског народа и до данас је сачувана као највећа светиња. Једина је непрекинута традиција код Срба која се славила у најславнијим тренуцима историје, али и за вријеме робовања. Слављена је у рату и миру, у здрављу и болести, у богатству и сиромаштву – подсјетила је она.
Филм „Славски обичаји на Романији“ биће емитован на РТВ ИС, БН ТВ, РТРС, BMC TV (Balkan Music Chanel) који се гледа у дијаспори, те постављен на Ју тјуб канал „Slay production“.
