Народна скупштина Републике Српске је од свог формирања, првобитно као Скупштина српског народа у БиХ, била вишестраначка и имала легалитет и легитимитет, док се са историјске тачке може рећи да је њено оснивање урађено са далековидим и далекосежним циљевима, изјавио је Срни посланик првог сазива Народне скупштине Анђелко Граховац.
Граховац је рекао да се Скупштини српског народа у БиХ, осим посланика СДС-а из тадашњег заједничког парламента БиХ, прикључила знатна већина српских посланика и из других партија као што су СДП, насљедница Савеза комуниста, Савез реформских снага и СПО.
„То је била велика ствар и то су чињенице које су јаке и неумољиве“, истакао је Граховац, негирајући тако наводе о формирању ове скупштине који су се појавили и протурали као да је ријеч о неформалном скупу СДС-ових људи и слично.
Према његовим ријечима, српски народ је већ дуго времена изложен пропагандним машинеријама и треба остати хладан на све приче, па тако и на ту причу, и треба само баратати чињеницама које су неумољиве.
Он је поменуо и историјски контекст догађаја који су претходили формирању Народне скупштине Републике Српске, настале у изузетно тешким околностима по српски народ у деведесетим годинама прошлог вијека, када долази до појаве сепаратизма и када Словенци и Хрвати настоје да створе своје државе.
Граховац је подсјетио и на настојања тадашњег предсједника Европске комисије /тадашње Европске заједнице/ Жака де Лора, који је говорио о опстанку заједничке државе Југославије и њеном уласку у Европску заједницу, а и нудио пет милијарди долара подршке за таква настојања.
„У то вријеме дошло је до обједињавања дјеловања СДА и ХДЗ-а, које су биле против српског народа и СДС-у, као тада водећој политичкој снази у српском народу. Није преостало друго, него да се иде у формирање прво Скупштине српског народа у БиХ, а потом и Народне скупштине Републике Српске“, подсјетио је Граховац.
Он је рекао и да је први сазив Народне скупштине ратификовао и Дејтонски мировни споразум, за који је навео да је изванредан акт који су радили стручњаци и представља добру основу за живот у БиХ.
„Уколико неко стално тражи смањење дејтонских надлежности тог устава, Република Српска мора имати свој одговор и мислим да га има. Имамо довољно политичара из прошлости и садашњости, као и наших умова за одговор на смањење надлежности датих Дејтонским споразумом“, нагласио је Граховац.
Он се присјетио и народних посланика првог сазива, страдалих одмах по избијању рата, наводећи да је први страдао у Сребреници посланик Горан Зекић.
Граховац је навео и Милутина Најдановића, професора сарајевског Медицинског факултета и оснивача торакалне хирургије у Сарајеву који је страдао мученички, те истакао да се до данас не знају починиоци и гдје су његови посмртни остаци.
Он је напоменуо да је почетком ратних збивања страдао и посланик Милован Бјелошевић из Дервенте.“Кад неки други причају о својим страдањима, треба жалити за свим жртвама. Али српски народ је видио гдје то све води када на самом почетку рата страдају његови представници“, истакао је Граховац.
Народна скупштина Републике Српске је формирана прво као Скупштина српског народа у БиХ 24. октобра 1991. године у Сарајеву.
