Члан Главног одбора Српске демократске странке /СДС/ Милован Бјелица изјавио да Народна скупштина Републике Српске мора заувијек да остане главно мјесто одлучивања о Српској и поручио да није скуп ниједан елемент заштите конститутивности и виталног националног интереса.
Бјелица је истакао да је Скупштина српског народа у БиХ основана је 1991. године, након што је бивша БиХ пропала јер су политичка права и констутивност Срба били погажени.
Он каже да је Скупштина тражила само оно што је дозвољено другима, а што су ти други, укључујући и међународну заједницу, прихватили тек након силних ратних жртава и разарања.
„Сада и заувијек тај законодавни орган и основа државотворних органа Срба са ове стране Дрине мора да остане главно мјесто разговора, расправе и доношења одлука о Републици Српској“, изјавио је Бјелица Срни поводом 30 година постојања Народне скупштине Републике Српске.
Према његовим ријечима, никакве амбасаде, комитети и кафански састанци не смију да замијене и обесмисле Народну скупштину Републике Српске.
Бјелица је указао да ниједан елемент заштите конститутивности и виталног националног интереса није скуп.
„Скупо је прегласавање, занемаривање права и наметање одлука“, оцијенио је Бјелица, који је и начелник општине Соколац.
Он је подсјетио да је Скупштина српског народа у БиХ проглашена 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у тадашњој Скупштини СР БиХ.
Бјелица напомиње да је СДС организовао демократски, а потом државоторни и ослободилачки покрет Срба у БиХ.
„Настављајући најбоље традиције Српске народне организације са почетка 20. вијека, СДС је желио и изборио демократију, јединствену југословенску, односно српску државу и политичка права за Србе и у Српској Крајини и у тадашњој БиХ“, навео је Бјелица.
Прва Скупштина српског народа у БиХ одржана је 24. октобра 1991. године и тада су посланици усвојили конститутивну декларацију и именовали комисију за плебисцит српског народа у БиХ о останку у Југославији.
У складу са одлукама Скупштине, 9. и 10. новембра 1991. године одржан је референдум на којем су се Срби изјаснили о останку у Југославији. Скупштина је конституисана као „највиши представнички и законодавни орган српског народа у БиХ“.
„Бавила се питањима која се односе на остваривање равноправности српског народа са осталим народима и народностима и штитила интересе српског народа уколико су они угрожени одлукама тадашње Скупштине СР БиХ, у којој су представници Муслимана и Хрвата доносили акте прегласавањем Срба“, нагласио је Бјелица.
Народна скупштина је формирана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у БиХ.
Скупштина српског народа у БиХ проглашена је након што су 14. октобра српски посланици прегласани у тадашњој Скупштини СР БиХ.
Од њеног проглашења, административно сједиште Скупштине било је у Сарајеву, да би након избијања ратног сукоба било измјештено на Пале, а од 1998. године сједиште Народне скупштине Републике Српске премјештено је у Бањалуку, гдје се и данас налази.