Да би се разумео израз „ком опанци, ком обојци“, потребно је, пре свега, знати шта су то опанци, а шта обојци. За опанке углавном сви знамо: то је она лака сељачка обућа што се каишима или опутом уз ноге притеже, па се зато и каже, кад се на пут креће, да треба „притегнути опанке“. Посебно су познати србијански опанци, тзв. „шиљкани“.

За обојке, међутим, ретко ко зна, посебно млађи свет, јер обојци се у нас одавно већ не носе. То су били увијачи за ноге, што су се носили уместо чарапа: обични комади тканине у које су се увијала стопала да их опанци не би нажуљали. Обојцима су називани и улошци од сукна који су се подлагали у опанке, а касније и у ципеле.

Што се самог значења тиче, оно је – барем онима који употребљавају тај израз – сасвим јасно! А, објашњење је и у реченицама нашег савременог језика, нпр. у Речнику Матице српске, где стоји да израз ком(е) опанци, ком(е) обојци, или обрнуто: ком(е) обојци, ком(е) опанци, значи: „ко шта добије, извуче, како ко прође (у неком сукобу)“. Матешић у „Фразеолошком речнику“ уз то додаје: „па како буде“, „како испадне“. Он наводи и два карактеристична примера:

„Направи се Косово…па коме опанци, коме обојци!“ – Јасно је, дакле, да се изразом коме опанци коме обојци исказује могућност исхода неког сукоба у који се свесно улази, с могућношћу да се прође добро (тј. да се добију опанци, или да се остане у опанцима), али и ризик да се изгуби (тј. да ти остану само обојци, или, још вероватније, да останеш само у обојцима, пошто те убију и изују). Ово последње могао би бити и изворни смисао израза о коме је овде реч.

Вук Караџић у „Српским народним пословицама“ даје овакво објашњење:

„Ком обојци, ком опанци. Кад се казује да ће се ко с ким побити или свадити, па ко буде јачи, или ко шта докопа. Ваља да су се негда двојица отимали око обуће, па је један уграбио обојке, а други опанке.“

И ово објашњење делује уверљиво. Јер, у сваком случају, боље је у каквој отимачини добити опанке (који су вреднији) него обојке, као што је боље у борби на живот и смрт (јер наш фразем управо подразумева такву, оштру борбу) остати у опанцима, дакле жив, него без опанака – мртав и изувен, тј. само у обојцима, писао је Милан Шипка у издању Прометеја из Новог Сада.