Фото: Поглед

„Хеј, само да ми је, хладне воде са Романије!“. Ко још не зна ове стихове, без којих, у посљедњих неколико година, не може проћи ни једна свадба, журка или дернек.

Екипа Српскаинфо је посјетила село у близини Сокоца на којем се налази извор чувене хладне воде, али и извор инспирације за Бешлићев хит.

“Хладна вода са Романије“ из мега популарне баладе, извире на изворишту Кнежак, у Халидовом родном селу Кнежина.

Екипа Српскаинфо је посјетила ово бајковито село, а Халид Бешлић објашнајва како је пјесма “Романија” настала за само један дан и освојила срца широм Балкана.

Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

– Нисам ја написао “Романију”, мада многи мисле да јесам, али је истина да је мој завичај био инспирација за ову пјесму. Причао сам о свом завичају Мирку Шенковском Џерониму, споменуо му топониме који ме подсјећају на младост и на прву љубав – каже Халид за Српскаинфо.

Рекао је, каже, Џерониму да би волио да има пјесму о Романији, али да то мора да буде баш добра пјесма.

– Кад, ето ти њега сутрадан: има текст, има музику, има – пјесму и то какву пјесму! Ја је отпјевам, видимо сви, то је то, нема даље – каже Халид.

Био је пресрећан, јер је пјесма “Романија” била управо оно што је дуго желио.

– Одавно желим да имам завичајну пјесму, али до то не буде нешто јефтино, типа “село моје завичају мио, гдје сам досад био!” А “Романија” је, није што је моја, стварно сјајна пјесма. Има и емоцију и ритам, има у њој и рокенрола и етно ноте, има и оног епског народног духа и лирске љубавне приче – каже Халид.

Халид Бешлић је рођен у засеоку Врапци код Кнежине и ту је провео дјетињство и рану младост.

А извор Кнежак, који се спомиње у пјесми, једна је од многобројних природних љепота које красе његов завичај.

Кнежина је питомо село, које је насељено вјековима, по неким изворима још од неолита и илирског доба. Некрополе стећака свједоче да је овај крај био густо насељен и у средњем вијеку.

Процват је Кнежина доживјела у доба османске владавине, када је имала статус касабе. У 17. вијеку је имала чак 300 кућа и око 1.500 становника.

Фото: Синиша Пашалић / РАС Србија

Данас овдје живи много мање мјештана. По посљедњем попису има их свега 248, а ни толико их стварно не живи у селу.

Многе су куће празне и закључане, али туристи све чешће посјећују Кнежину како би уживали у питомом пејзажу, погледу на бистро небо и рјечицу Биоштицу и у обиласку знаменитости.

У овом селу су такорећи „прве комшије“ два вриједна сакрална објекта: манастир Пресвете Богоридице из 14 вијека и Султан Селимова, или Царска џамија из 16. вијека, која је позната и као џамија Селимија.

Од 1951. ова џамија је споменик културе под заштитом државе.

У рату деведесетих Царска џамија је срушена, да би 2011. била обновљена.