Желите да доживите адреналинску авантуру, да се пењете окомитим литицама, летите моторним змањем, уживате у јахању или вожњи квадовима кроз зелена пространства? Или сте за неке мирније варијанте, за шетњу тихим питомим селима, или брање печурки и боровница у хладовитим зеленим шумама?
Све ово можете наћи на Романији, али Романију нећете наћи у проспектима топ туристичких дестинација.
Мада имају чиме да се поносе и шта да покажу, поносити Романијци се тек боре за своје мјесто на туристичкој мапи источне Републике Српске и БиХ.
Општина Соколац, административно сједиште овог бајковитог краја, налази се на само четрдесетак километара од Сарајева. Ипак, мало је путника, који се из Зворника или Београда запуте ка главном граду БиХ, па застану на Романији.
За Јахорину су сви чули, за Романију само ријетки.
– Штета што нам не долази више туриста, јер овдје се има се шта видјети и доживјети, а богами има се шта и појести. Нема нигде тако добре јагњетине и кајмака, као на Романији – каже за Српскаинфо Братислав Бато Перић, један од оснивача Аеро клуба „Соко“.
Док су за сласне ђаконије „задужене“ вриједне романијске домаћице и искусни угоститељи, Бато и његова мала дружина увијек су спремни да покажу шта се то у Сокоцу и на Романији има видјети. И то из ваздуха.
Летење моторним змајем изнад града, Гласиначког поља, некрополе стећака на Црквини… доживљај је који се не заборавља.
Кад је вјетар повољан, а путници храбри, полети се чак до Црвених стијена. А Црвене стијене су, за сада, најпрепознатљивија атракција на Романији.
Захваљујући ентузијазму овдашњих планинара, на овој литици је прошле године постављена „ферата“, осигурана пењачка стаза, са челичним ногоступима, под именом Соколов пут.
Они који имају храбрости да се Соколов пут пењу 350 метара, стићи ће на видиковац, са којег пуца невјероватан поглед на Јахорину, Равну планину, Требевић…
Посебна атракција и посебан изазов је висећи мост, који спаја двије стијене.
Мирослав Дивчић из Планинарског друштва „Гласинац“, сваки слободан тренутак проводи на овој локацији. Екипа Српскаинфо затекла га је испред плнинарског дома „Црвене стијене“, који је ове јесени био право градилиште.
– Посао још није готов, али надамо се да ћемо до краја године опремити овај дом, који ће имати 30 лежајева за туристе – планинаре, а уз дом гостима ће на располагању бити и бунгалови – каже Мирослав.
Поносан је што је овај дом „један кроз један“ власништво Планинарског друштва и што задовољавају све строге стандарде међународног програма „Виа Динарика“. Јер, Соколац је један од 12 општина у БиХ, које су се нашле на овој престижној еколошко – туристичкој рути.
– Од прошле јесени, када смо отворили “ферату”, посјета је већа него што смо се надали, али да бисмо задржали старе и привукли нове госте морамо употпунити понуду – каже Мирослав.
С циљем да на планину привуку и породице са дјецом, подухватили су се још једног посла: приводе крају опремање адвент парка за дјецу, са дјечјим зип лајном.
Тешко је замислити дјетенце од пет шест година, како клизи сајлом између двије стијене, али планинари кажу да нема разлога за страх и бригу: све је сто посто сигурно и прилагођено малишанима.
Планинари из ПД „Гласинац“ труде се да туристима обезбиједе све што им је, на планини, потребно: имају обучене водиче, изнајмљују планинарску опрему, планирају постављање још једне „ферате“.
Циљ им је да госте, који сада на Романију само свраћају, „наговоре“ да остану овдје бар два три дана.
А то они не могу сами. За такву работу потребан је удружени подухват.
Има понуде, није да нема, али све је, некако, расуто.
– Имамо одличне стазе за брдски бициклизам, добре услове за вожњу квадовима, имамо и кајакаше и један мањеж са коњима за јахање. Али, све би то требало спаковати у један пакет, па да туриста зна да ће, када дође, један дан на успон фератом, други на лет моторним змајем, а трећи дан на јахање или бициклирање – каже Мирослав Дивчић.
Додаје да туристима „никад не смије бити досадно“, али и да морају унапријед знати шта да очекују. И да туристи морају имати и смештај. И да им треба, на одговарајући начин, понудити и укусу домаћу храну.
Многе би сеоске породице, каже, могле живјети од туризма, или бар добро ојачати кућни буџет, када би у својим домаћинствима уредиле гостинске собе за смјештај туриста.
Када говори о туризму и о планини, Мирослав дјелује као прави професионалац, мада му је ово успутно занимање, такорећи хоби.
Запослен је у Спортској дворани у Сокоцу, бави се и политиком и то доста успјешно. Раније је био потпредсједник Скупштине Града Источно Сарајево. Добро му је то, вели, дошло, да политички утицај искористи за помоцију планинарства и туризма.
– Најсретнији бих био кад би ми радно мјесто било овдје, у планинарском дому – каже Мирослав.
А Александар Мачар и Младен Боровчанин су најсретнији када сједну у кајак и заплове рјечицом Биоштицом, или када се се у селу Балтићи друже са својим коњима.
И они су ентузијасти. Јахање и кајакаштво су им хобији. Тек овог љета су своје услуге, и на води и у мањежу, понудили туристима.
– Искрено, били смо зачуђени колико је људи дошло. Током сезоне смо имали сваког дана бар по двије кајак туре. Долазили су нам и Чеси и Пољаци из ЕУФОР базе у Сарајеву. Прочуло се, иако нисмо имали скоро никаву рекламу – каже Александар.
Из општинске управе Соколац поручују да ће се, већ идуће сезоне, побринути за промоцију туристичке понуде и подржати проширење смјештајних капацитета и јачање породичних газдинстава, која имају потенцијала за сеоски туризам.
Ваљда ће одржати обећање.
Бјелица: Рачунамо на фондове ЕУ
Милован Бјелица, начелник општине Соколац, каже да је туризам, уз пољопривреду и дрвопрерађивачку индустрију, један од три стуба развоја ове локлане заједнице.
– До сада се нико није озбиљно бавио развојем туризма у овом крају, али ми смо одлучили да то промијенимо. Имамо Стратегију рзавоја општине до 2030. године, у склопу које туризам заузима значајно мјесто – каже Бјелица.
Додаје да Сокочани рачунају на подршку фондова ЕУ, јер је Брисел спреман да инвестира у развој одрживог туризма.
Медо, вук и соко од дрвета
Модели за његове скулптуре су животиње, по којима је познат романијски крај.
Уз помоћ моторне тестере и столарског алата, Мирослав је у дрвету исклесао овцу, вука, зеца, орла…
Ипак, његова најпознатија скулптура је дрвени медо са мечетом, који се усидрио испред Планинарског дома „Црвене стијене“ и његов је заштитни знак.
Дјеца која посећују Црвене стијене не плаше се овог меде, напротив, радо се с њим сликају за успомену.
Село Халида Бешлића и “хладне воде са Романије”
Међу идиличним соколачким селима посебно се истиче Кнежина, некадашња касаба са дугом и богатом историјом, која сеже чак до неолита.
Ипак, ово је село у новије доба познато углавном као завичај пјевача Халида Бешлића.
Како кроз Кнежину протиче ријечица Биоштица, сматра се да је управо Бешлићево родно село било инспирација за један од његових најпознатијих хитова, баладу „Романија“.
Ко још не зна стихове: „Еј, само да ми је хладне воде са Романије…“
У овом селу су такорећи „прве комшије“ два вриједна сакрална објекта: манастир Пресвете Богоридице из 14 вијека и Султан Селимова, или Царска џамија из 16. века, која је у рату деведесетих срушена, да би 2011. била обновљена.
