У Парохијском дому храма Светог пророка Илије у Сокоцу синоћ је одржана промоција књиге “Народна ношња, игре и пјесме са Гласинца” аутора Марка Радовића.
Ријеч је о књизи у којој су обрађена поменута три елемента традиционалне културе и баштине народа са ширег подручја Гласинца која је резултат десетогодишњег истраживачког рада Марка Радовића из Београда, поријеклом из села Крушевци код Сокоца.
Рецезент књиге, етнолог и научни сарадник Етнографског института САНУ, др Милан Рашић, истакао је значај ове књиге не само за локалну него и ширу научну заједницу.
– Први значај ове монографије је представљање до сада непубликоване грађе, до које је било могуће доћи искључиво, не толико једноставним, теренским радом. Узевши у обзир да других података о датим темама данас готово и нема, сама грађа има непроцењиву вредност и иако Марко није формално етнолог, начин прикупљања, селекције и презентације грађе су учињени у складу са класичним етнолошким методама истраживања. С тим у вези, овде се ради о монографској студији у пуном смислу, која излази из домена аматерске заинтересованости за одређену тему, истакао је Рашић.
Предсједник Омладинског удружења “Аксиом” из Источног Сарајева, и издавач књиге, Горан Ковачевић нагласио је да се ради о изузетно важном дјелу.
– Књига је конципирана тако да нас упознаје са географским и демографским одликама обрађеног терена, садржи детаљне описе народних ношњи што је богато илустровано фотографијама и кројевима истих, уз опис народних игара. У етнолошком смислу, прикупљена је и обрађена грађа која до сада није била предмет интересовања струке, а чињеница је да се ради о предметима који су подложни утицају времена, како о народним ношњама тако и о усменом предању које нестаје заједно са носиоцима ове традиције. Колега Радовић је успио сакупити ове податке, објавити их у књизи и на тај начин их трајно сачувати од заборава, рекао је Ковачевић.
Увидјевши значај културног наслијеђа и традиције Марко је неуморно радио на истраживању народних ношњи, пјесама и игара са подручја Гласинца, и своја запажања оставио на страницама књиге, сачувавши тако баштину овог краја од заборава.
– Мој мотив за ово истраживање била је радозналост и жеља да више упознам родни крај и од те почетне, дјечачке радозналости прошло је 10 година. Временом се развила жеља да нешто од тога запишем, да остане трајно забиљежено, тако да фолклористи али и знатижељници могу на једноставан и илустративан начин да се упознају са овом материјом. Отежавајућа околност и главни разлог што је мој рад на овој публикацији трајао тако дуго је што живим у Београду, а терен сам могао обићи тек неколико пута годишње. Иако није било лако, радио сам то са великим задовољством и љубављу, и драго ми је да данас видим резултате, истакао је Радовић, који није крио задовољство посјећеношћу промоције.
Организацију промоције помогли су Општина Соколац, предузеће Инфо Центар, Црквена општина Соколац и Народна библиотека Соколац.
Марко Радовић живи и ради у Београду, завршио је Медицински факултет, потом специјализацију из радијационе онкологије, запослен је на Институту за онкологију и радиологију Србије, ожењен је и отац двоје дјеце.
