Послије више од тридесет година, створили су се услови за наставак археолошких истраживања испред градине на Кадића брду код Кнежине. За вријеме паузе, дошло је до развоја нових метода, док су се старе унаприједиле, па сада постоји могућност геомагнетске проспекције тог простора.
Тим поводом, јуче је начелника општине Соколац Милована Бјелицу посјетио арехеолог Благоје Говедарица, иначе професор на Универзитету у Берлину и дописни члан Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине и са њим разговарао о значају овог археолошког открића.
Археолог Говедарица је истакао да поменута локација датира од 3.500 до 350. године прије наше ере и да је на основу тих геомагнетских испитивања, која су тзв. „неинвазивна“, гдје је искључено било какво ископавање, могуће утврдити ако постоје структуре у подграђу тог утврђења и да ли је било насељено подручје.
– На Гласинцу то још увијек није потврђено, углавном су позната утврђена насеља и мисли се да су људи живјели у њиховим оквирима, међутим, ова пољана испод Кадића брда указује на то. Ми смо раније, ручним борерима пронашли неке трагове који су минорни остаци, али сада ако успијемо то да потврдимо, послужиће нам да направимо нови план рада и завршимо оно што смо отпочели прије много година. Ова градина је била врло продуктивна у смислу остатака живота на који ми наилазимо, даће нам нове податке о типологији одређеног материјала, а који ће помоћи да разријешимо неке методолошке проблеме у археологији око временских периода. Ријеч је о средњем бронзаном добу, за кога немамо типичне форме керамичког материјала на основу кога се утврђује да ли је то тај период. Када су у питању насеља из доба праисторије, овдје је живјело племе Ауторијати, врло снажно, веома добро организовано, богато и у односу на остале просторе, то је период када је Гласиначко подручје било на највишем развојном нивоу. Сачекаћемо резултате ових истраживања, а зависно од њих пронаћи финансије и формирати групу. Већ у мају наредне године, кренули би ако се обезбиједе средства, што у данашње вријеме није лако.
Начелник Милован Бјелица је подсјетио да је професора Говедарицу упознао прије двије године у Сарајеву на једном од његових предавања и да су већ тада говорили о културно-историјском наслијеђу на простору Гласинца.
– Археолог Говедарица је на овим просторима боравио од 1974. до 1989. године гдје је вршио истраживања. Сада је наставио на Кадића брду, гдје се сумња да је било густо насељено мјесто, што је за нас веома значајно. Ово подручје је познато по тим налазиштима. Имамо двије некрополе, од којих је једна истражена и стављена под заштиту Унеско-а, док је другу некрополу истраживао Александар Јашаревић и све што је нађено, сада се налази у Музеју у Добоју. Кад створимо услове, сав тај материјал ће бити враћен у Соколац, а мјесто ће бити обезбијеђено у „Градској кући“. Истраживања су у току у пећини Подлипник и Гирској пећини, гдје су такође богата налазишта још из праисторијског периода. Захвалан сам професору Говедарици који је одлучио да настави овај рад, јер има искуство, добро познаје овај простор, људе и обичаје. Локална заједница ће бити на услузи као сервис у границама својих могућности ћемо и финансијски помоћи. Такође, трудићемо се максимално код Завода и Влада РС и БиХ обезбиједимо један дио средстава. У овом моменту су значајна средства издвојена од Европске уније за рурални развој, за пет држава југоисточне Европе – навео је Бјелица.
Професор Говедарица и начелник Бјелица су разговарали и на тему „Гласиначкимх колица“, која се налазе у Природноисторијском музеју у Бечу. Договорено је да се заједнички обрате у једном писму и замоле званичнике у Аустрији да врате оно што су однијели са ових простора, или бар прве реплике.
Састанку је присуствовао и археолог Александар Јашаревић који је прије пар година испитивао локалитет Црквина у Гласиначком пољу код Сокоца. Током истраживања откривени су темељи цркве која је, према процјенама, грађена крајем 14. и почетком 15. вијека, а интересантно је да су пронађени и уломци фресака, што значи да је црква била фрескописана.
