Град Источно Сарајево ускоро ће према Влади Републике Српске кандидовати инфраструктурне пројекте, вриједне око три милиона марака, за подручје шест локалних заједница, најавио је градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић.
Ћосић је у интервјуу Срни објаснио да су пројекте предложиле општине, а у потпуности ће их спровести град.
Он је за наредну годину најавио и издвајање више средстава за спорт, културу и невладин сектор на подручју свих шест градских општина.
– Покренули смо иницијативу, драго ми је да ју је Влада Републике Српске прихватила – рекао је Ћосић.
Он је подсјетио да је у току изградња парка природе „Требевић“ и изразио очекивање да до половине идуће године буде основано предузеће, које ће управљати тим парком.
– Постоји могућност, што би било још боље, да Влада оснује своје предузеће, које ће управљати тим парком – рекао је Ћосић и оцијенио да ће то бити „један од највећих успјеха градске управе, јер је значај Требевића за Источно Сарајево огроман, те се не смије дозволити његова урбанизација“.
Градоначелник Источног Сарајева је најавио да ће се Градска управа убудуће значајније укључити и у обиљежавање славе града, дана Светог Петра Сарајевског Зимоњића.
Ћосић је најавио да ће у наредних мјесец дана бити предстаављено идејно рјешење меморијалног комплекса свим Србима, страдалим у три рата, чију ће изградњу подржати и Влада Републике Српске.
– Ексклузивно вам најављујем да ће тај комплекс бити изграђен. Имамо право да кажемо да су Срби на овом подручју страдали. То ће бити јако специфичан и лијеп комплекс. Моћи ћемо сами себи, а и свима да покажемо словом и бројем колико су Срби допринијели и колико су страдали на овим подручјима, у функцији стварања разлиичитих држава – поручио је Ћосић.
Он је рекао да предстоји и дефинисање изградње „Капије Источног Сарајева“, изградња споменика Републици Српској на Палама и споменика жртвама НАТО бомбардовања, чиме ће бити јасно дефинисана и развијена култура сјећања на ближу и даљу историју Срба.
Ћосић је истакао да вјерује да ће Влада Српске подржати и завршетак Музеја Републике Српске на Палама, као и Народног позоришта Републике Српске у Источном Новом Сарајеву.
Он је најавио да је за идући годину у плану и прво велико окупљање свих Срба из Сарајева и Источног Сарајева, који су из неког разлога напустили ово подручје.
– Очекујемо да ће се окупити између 500 и 1.000 људи. Понудићемо им да се у мјесто, из којег су отишли, врате кроз квалитетне пројекте – рекао је Ћосић.
ВЕЛИКИ И ДОВОЉАН ПРИВРЕДНИ ПОТЕНЦИЈАЛ ИСТОЧНОГ САРАЈЕВА
Ћосић је оицијенио да површина Источног Сарајева од 1.420 километара квадратних има простора за различите привредне активности. Од производних дјелатности Ћосић је истакао дрвопрераду.
– На подручју нашег града имамо произвођаче, који брину о сјечи дрвних сортимената. То су шумска газдинства Трескавица – Трново, Романија – Соколац и Јахорина – Пале, а имамо и дрвопрерађиваче – рекао је Ћосић и посебно нагласио потенцијале општина Пале и Соколац.
Он је додао да је у плану рада градске управе у наредним годинама да с Владом Републике Српске формира центар за финализацију дрвопрераде.
– План је кроз јавно и приватно партнерство, односно кроз јавна улагања у савремене машине, достићи виши степен финализације. Да не будемо сведени само на производњу пелета и унутрашње и вањске столарије, већ да идемо и у производњу намјештаја – појаснио је Ћосић и додао да би тиме био запослен и велики број људи.
Он је рекао да је извоз дрвета из овог дијела Републике Српске далеко већи, него увоз.
Ћосић је додао да не треба заборавити ни пољопривредно прехрамбену индустрију, јер само општина Соколац годишње испоручи пет милиона литара млијека, различитим мљекопрерађивачима.
Градоначелник Источног Сарајева је подсјетио и да је на подручју тог града развијена и месна индустрија, али су у плану јачање основног стада, обнова смјештајних капацитета за држање стоке и јачање кластеризације.
– Не треба занемарити ни засаде воћа у падинским дијеловима, као ни трговину и угоститељство, нарочито у општинама Пале, Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа – рекао је Ћосић и додао да ту постоје значајни услужни капацитети из области угоститељства и трговине, који могу снабдијевати, не само тржиште Источног Сарајева, него и Кантона Сарајево.
Он је најавио да ће Источно Сарајево бити први град у Републици Српској и БиХ, који ће имати малопродајни ланац фирме Лидл, у којем ће бити запослен одређени број људи, а и произвођачи ће имати прилику да се њихови производи нађу у продаји у тим трговинама.
Према његовим ријечима, туризам је једна од окосница развоја Источног Сарајева.
Иако је Источно Сарајево првенствено оријентисано на планински туризам, Ћосић истиче да овај град има потенцијал и за ловни, викенд, религијски, као и транзитни туризам, јер туристи на овом подручју могу боравити неколико дана, а посјећивати остале дијелове Републике Српске и БиХ, првенствено због близине аеродрома у Сарајеву.
Ћосић очекује да ће бити формирана једна туристичка организација на нивоу града Источног Сарајева, са шест општинских туристичких инфоцентара, чија ће примарна улога бити повезивање са свим туристичким понуђачима и јасно утврђивање свих туристичких манифестација од значаја.
– Кроз то ћемо на квалитетан начин испромовисати свако туристичко мјесто у Истичном Сарајеву – рекао је Ћосић и најавио посјету Дубаију, у новембру, с циљем увезивања с туристичким оператерима, ради довођења туриста с тог тржишта у Источно Сарајево.
Он је посебно истакао мале предузетнике овог града, који запошљавају по једног или два радника и оцијенио да су они изузетан потенцијал Источног Сарајева.
– Мислим и да присуство факултета, посебно Економског, може изродити нову генерацију менаџера, која ће у том предузетничком смислу покретати дјелатности – рекао је Ћосић и оцијенио да ће субвенционисање запошљавања и нових технологија, уз подршку Владе Републике Српске, довести до повећања броја предузећа, прихода и профита.
Он је изразио увјерење да Влада Републике Српске неће одустати од улагања у металску индустрију на овом подручју, која је, како је навео, тренутно у застоју.
– У задње вријеме имамо ситуацију да се намјенска индустрија Србије позиционира у Републици Српској, па мислим да може наћи простор и у Источном Сарајеву – рекао је Ћосић.
ТУНЕЛ ОД ИСТОЧНОГ НОВОГ САРАЈЕВА ДО ПАЛА
Градоначелник Источног Сарајева је навео и да је поново покренута иницијатива за изградњу тунела од општине Источно Ново Сарајево до Пала.
– Та прича постоји већ двадесетак година и 2004. године је презентована у форми изградње тунела дужине два километра, који би ишао од Станице Пале, кроз Радоњиће до локације Удеж, па ту ушао у Требевић и изашао на Станојевиће – прецизирао је Ћосић и појаснио да је та идеја сад унапријеђена, те да ће сигурно доћи до идејног рјешења у овој, или идућој години.
САРАДЊА СА САРАЈЕВОМ
Ћосић је указао на политику, као највећу препреку сарадње овог града са Сарајевом.
– Препреке су искључиво политичке природе, које су изазване потцјењивањем Источног Сарајева од Сарајева. Када буду престали да нас потцјењују, признају Источно Сарајево као административну цјелину и схвате да је то озбиљан град, са 65.000 становника, тада ћемо сигурно боље сарађивати – поручио је Ћосић.
Он је навео примјер Европског олимпијског фестивала младих „Ејофа“, који су заједнички организовала ова два града, и додао да је превише новца утрошено, а да је добит никаква.
– Успјешно организовани Европско првенство у боксу за школарце и бициклистичка трка, чије су квалификације одржане у Источном Сарајеву, гдје ће у октобру бити одржано и Свјетско првенство у бициклизму, доказ су да сами можемо много боље – закључио је градоначелник Источног Сарајева.
