Плави Мјесец је појава још једног пуног Мјесеца у истом календарском мјесецу.
Мјесец понекад заиста зна да поплави и та појава је позната од давнина. На примјер 27. августа 1883. је забиљежено да је Мјесец био плав, исто се догодило и 26. сепетембра 1950.
Шта је узрок плавом Мјесецу?
Узрок плавом Мјесецу су ситне честице прашине у атмосфери. Ове честице расипају свјетлосне зраке, али не све једнако.
Бијели зрак је хетероген, састоји се од више разнобојних зрака од којих сваки има своју таласну дужину. Више се расипају зраци највећих таласних дужина свјетлости, а то су зраци црвене боје. Зато кад бијели Мјесечев зрак дође у нашу атмосферу честице прашине се расипају највише зраци црвене боје а до нас стижу зраци краћих таласних дужина а то су прије свега зраци плаве боје. Зато нам Мјесец изгледа плаво.
Такође, те честице прашине које чине да наш сателит поплави нису обичне честице. Рецимо у случају плавог Мјесеца из 1883. године, оне су доспјеле у атмосферу из вулкана Кракату, након његове ерупције. Плави Мјесец из 1950. опет посљедица је честица које су настале у процесу сагоријевања за вријеме великих шумских пожара у Канади.
Плави Мјесец се догађа, у просјеку сваке 2,7 година.
Логично је да ће се плави Мјесец чешће дешавати у мјесецима који трају по 31 дан и да је немогућ у фебруару чак и за вријеме преступне године, јер је и тада фебруар краћи од временског периода који је потребан да Мјесец прође кроз све своје фазе.
