Где и како настаје земљотрес?
Природне катастрофе изазивале су велики страх људи још од самих почетака. У давним временима земљотреси су се сматрали казном богова. Од свих природних катастрофа земљотрес спада у најопаснији. Иако постоје различити предзнаци земљотреса, они се не могу краткорочно предвидети. Годишње се широм света догоди више стотина земљотреса мање и веће јачине. Земљотреси могу достићи огромну снагу, изазивајући катастрофе и смрт стотине људи. Снажни земљотреси могу променити читав изглед подручја, при чему се формирају пукотине, клизишта и удубљења у земљи. Да би разумели како настаје земљотрес, морамо кренути од основа како функционише наша планета. Главни узрок земљотреса је померање тектонских плоча, изазвани унутрашњим силама који се манифестују на земљиној површини у облику дрхтања тла. Већина земљотреса се догађа услед природних процеса, а најчешћи узрок је померање тектонских плоча. Земљина кора се састоји од великог броја плоча које се стално крећу и померају, што узрокује разне формације, а све је пропраћено подрхтавањем тла. Најновија истраживања могу нам пуно тога открити како настаје земљотрес и дати одговоре на велики број питања о слабим или снажним потресима.
Како настаје земљотрес и у ком подручју се најчешће догађа
За сваког ко живи у сеизмички опасном подручју постоји велика могућност да доживи земљотрес. Како би то боље разумели, најпре морамо одговорити на питање где и како настаје земљотрес? Потреси потичу дубоко у земљиној кори где нису доступна никаква посматрања или мерења. Опште је прихваћено да земљотреси или потреси настају као резултат тектонских процеса. Једноставније речено земљотреси се односе на изненадно и неочекивано ослобађање притиска у земљиној кори. У зависности од потреса, деле се на јаке и слабе земљотресе. Научници класификују земљотресе према узроцима настајања и начину на који се манифестују, а то су тектонски, урвински и вештачки. Када је реч о тектонским они сачињавају скоро 90% свих потреса. Урвински трусеви везјуу се за крашке пределе, а јављају се у нестабилним теренима. Вештачки трусеви дешавају се као последица нарушене равнотеже у геосфери. Наука која се бави тиме како настаје земљотрес и његовим појављивањем се назива сеизмологија. Потреси се бележе уз помоћ посебних уређаја према чијем очитавању се може израчунати колика количина енергије ће се ослободити у току потреса. Износ је израђен у скали магнитуда где се енергија потреса означава.
Како настаје земљотрес и његови ефекти на погођено подручје
Мало је природних непогода који се могу упоредити са разорном снагом и опасностима које имају земљотреси. Иако са научне стране имамо објашњење како настаје земљотрес, нема високе поузданости у предвиђању где ће се догодити. Ефекти земљотреса могу се сагледати у клизању тла и настанку одрона у планинским пределима, а последице су материјална штета и угроженост људских живота. Сваке године забележи се на стотине мањих земљотреса различитог интензитета и слабије манифестације. Иако се дуги низ година спроводе многобројне студије не може се рећи да су разлози како настаје земљотрес потпуно истражени. Системи раног упозоравања на земљотрес се користи дуги низ година у Северној Америци, Јапану и Мексику. Сматра се учинковитим када је реч о слабијим земљотресима. По правилу најразорнији су тектонски потреси, а њихова снага досеже чак до 7 степени по Рихтеровој скали, што изазива катастрофална разарања. Кроз одговор како настају земљотреси можемо видети колико може имати дугорочне учинке на погођено подручје.