Један од најстаријих становника општине Соколац Милка Кејић рођена је, према тврдњи родбине, 1919. године, живи у селу Прељубовићи и о њој брине кћерка /67/ Милана Поњарац.

Милана истиче да је, према тврдњи мајчине сестре Милице Братић, њена мајка рођена 1919. а не 1923. године, како је уписано у личној карти, јер се у стара времена рођење дјеце из удаљених села пријављивало матичару са великим закашњењем.

У то доба, присјећа се Милана приче старијих, често се дешавало да је по двоје дјеце из исте породице увођено у матичне књиге са истом годином рођења.

Старица Милка, која је закорачила у друго стољеће, теже комуницира са непознатим гостима, па је наша прича о њеном животу допуњена сјећањима кћерке Милане која већ деветнаест година живи са њом.

Милка је рођена у породици Бабић у соколачком селу Врутци удаљеном од данашњег административног центра општине Соколац око 16 километара.

Удајом за Славка Кејића у село Прељубовиће, Милка је родила петоро дјеце, од којих су поред кћерке Милане, данас живи син у Њемачкој и кћерка у Модричи.

Када је након смрти оца Славка, Милана одлучила да се врати и сачува имање родитеља, њена мајка Милка је била доброг здравља и радила је све сеоске послове, али већ три године старица је непокретна, мада се не жали ни на какве болове и не користи никакве лијекове.

„Живот моје мајке је био тежак, јер је у наше село Прељубовићи касно доведена струја и изграђен водовод, а морала је помагати оцу, који је имао раднике на паљењу кречане, при изради креча од камена“, каже Милана.

Tо је био тежачки посао од кога су кућу кућили и хранили породицу, у првој деценији заједничког живота без струје, воде и доброг пута.

„Моја мајка иако ускоро навршава 101 годину добро чује, једе све врсте хране, а посебно воли месо, кекс и грицкалице, али и по чашу пива из фрижидера, која јој боље одговара од било каквог сока“, испричала је кћерка Милана за Срну.

Она каже да је њена мајка остала без ока након што је повриједила крава, али се опоравила и након тога плела вунене чарапе и папе, све до прије пар година када је мрена почела да се навлачи на друго око.

Милана данас и поред тога што његује стару мајку, узгаја пет музник крава, продаје млијеко, чува стадо оваца, брине о пчелињаку, производи све врсте млијечних производа, дочекује и испраћа своје троје дјеце и њихове породице.

„Устајем рано, `откидам` од сваког дана помало и тако постижем све,радим послове по кући и на имању и сваки пут кад уђем у кућу разговор са мајком ми представља олакшање, јер у нашем некада многољудном селу живе четири мјештанина, много мање него што је раније у нашој кући било чељади“, наводи Милана.

За сада јој, као вриједној домаћици и успјешном пољопривреднику, велики проблем представља лош макадамски пут дужине три километра од првог асвалтног, којим долази ауто за откуп млијека, од кога данас највећи број сеоских породица на Романији живи.

Вољела бих, каже, када би се одговорни сјетили да поправе ову дионицу према њеном селу, јер би тако дјеца малобројних мјешатана у Прељубовићима чешће долазива и помагали одржавању имања.