Технике дисања доказани су начин смиривања ума и нервног система, што може успорити откуцаје срце и помоћи нам да скренемо мисли с тјескобе и нелагоде од врућине.

Не само да вам извођење неколико вјежби дисања може помоћи да се психички смирите, већ може помоћи и природном смањењу тјелесне температуре, па ћете се и осјећати свјежије.

„Могуће је да тјелесну температуру контролише мозак. Открили смо да се повишење темељне тјелесне температуре може постићи помоћу одређених техника медитације, које би могле помоћи у јачању имунитета у борби против заразних болести“, рекли су научници с Националног универзитета у Сингапуру у студији објављеној у часопису ‘ПЛОС ОНЕ’, која се фокусирала на технике дисања за загријавање тијела.

Иако нема много научних доказа о хлађењу тијела, људи који практикују јогу вјерују да одређене врсте дисања помажу код хлађења тијела. Технике дисања доказани су начин смиривања ума и нервног система, што може успорити откуцаје срце и помоћи нам да скренемо мисли с тјескобе и нелагоде од врућине.

У удобном сједећем положају десним палцем затворите десну носницу. Удахните кроз лијеву носницу бројећи до четири. На крају удисаја одмакните палац с десне носнице и затворите лијеву носницу десним прстењаком. Удахните кроз десну носницу бројећи до четири. Понављајте пет до 10 циклуса.

У јоги је лијеви канал yин, или хладна енергија, а десни канал је yанг или топла енергија. Према њиховом вјеровању, оваквим дисањем повећавате хладну енергију и смањујете топлину.

Неједнаки омјери дисања

Ова вјежба дисања може се изводити у удобном сједећем или лежећем положају. Удахните кроз нос бројећи до четири. Затим издахните бројећи до осам. Понављајте пет до 10 циклуса.

Удисаји активирају симпатичку грану аутономног нервног система, а издах помаже активирати парасимпатичку грану. Кад су издисаји дужи од удисаја, то омогућује тијелу да се не прегрије и охлади.

Савршено дисање

Ова вјежба дисања може се изводити у удобном сједећем или лежећем положају. Удишите кроз нос око 5,5 секунди, а затим издишите кроз нос 5,5 секунди. Практицирајте ову вјежбу 5,5 минута.

Процјењује се да просјечна особа удише око 16 до 17 удисаја у минути што ствара веће потребе за енергијом у тјелесним системима, укључујући и крвни притисак. Успоравајући дах, тјелесни системи дјелују с већом ефикасношћу. Такође, удишући и издишући кроз нос, задржавамо више влаге у тијелу. Дисање на уста узрокује губитак 40 посто више воде из тијела, па можете осјећати сувоћу у дисајним путевима, пише 24сата.хр.