У продаји 262.издање Соколачких новина

Драги наши читаоци,

Иза нас су остали радосни празници – дан Христовог Васкрсења и обиљежавање крсних слава, свечани тренуци којима смо нахранили душу, окружени онима са којима дијелимо живот, који су нам, као и ми њима, апсолутно одани. Они за које све можемо и због којих нам ништа није тешко. За које смо, и који су због нас, спремни на сваку жртву. Они на које се ослањамо и којима смо ослонац. Којима припадамо умом и душом и који припадају нама. У том једином, чврстом и ненарушивом кругу сатканом од безусловне љубави, затвореном у вјечности да чува од недаћа пролазности, у кругу у коме су они који су наша породица, садржано је оно једино, ни са чим упоредиво – сво богатство овог свијета.

Све остало у нашим животима промјенљиво је и краткотрајно, креирано тренутним политичким, епидемиолошким и осталим дешавањима, тек указаним
или већ пропуштеним приликама.

Својевремено су мудраци, високоумни људи богатог животног искуства, савјетовали и доносили одлуке од којих је зависио опстанак читавих народа. Били су учитељи, творци и покретачи друштвеног бољитка и љекари ума и душе чији склад је једини баланс животним тешкоћама.

Легенда каже да је некада давно млад човјек отишао код мудраца и рекао: „Дошао сам да тражим савјет. Мучи ме осјећање безнадежности. Кажу ми да све радим погрешно и да сам безвриједан. Такав не желим да живим. Молим вас учитељу, помозите ми!“ Мудрац погледа младића и рече: „Опрости ми, не могу сада о томе, морам хитно нешто да урадим. Ако ми помогнеш, радо ћу ти узвратити услугу.“ Младић, болно свјестан да је његова мука занемарена, рече: „Наравно, учитељу!“ Мудрац је скинуо са прста мали прстен са драгим каменом. „Узми мог коња и иди на пијацу. Хитно треба да продам овај прстен да бих отплатио дугове. Пробај да добијеш што вишу цијену и не пристај на мање од једног златника. Пожури, хитно је!“ Младић је узео прстен, узјахао коња и отишао. Када је стигао на пијацу, показивао је прстен разним продавцима који су га гледали заинтересовано. Али, када су чули да је цијена златник, убрзо су изгубили интересовање. Неки су се младићу пакосно смијали у лице, други су презриво окретали главу. Један старији човјек је био довољно љубазан да му објасни да је златник превисока цијена за такав прстен и да може да добије само бакарни, највише сребрни новчић у замјену. Чувши ријечи младић је постао веома узнемирен. Када је прошао кроз цијелу пијацу и прстен погледало стотине људи, није му преостало ништа друго него да узјаше коња и врати се, веома потиштен због неуспјеха. „Учитељу, нисам могао да испуним ваш захтјев“, рекао је. „Наишао сам на подсмијех и било ми је врло непријатно! Рекли су ми да овај прстен није вриједан златника.“ На то мудрац рече: „Значи тако, мој дјечаче! Прије него што продам прстен по цијени коју су други одредили, било би добро да знам колика је његова права вриједност. То може да утврди само јувелир. Одјаши до њега и питај га колико вриједи. Немој му продати, само тражи процјену.“ Младић је послушао и одјахао до јувелира који је кроз увећавајуће стакло дуго проучавао прстен, мјерећи тежину и величину камена. Након детаљног анализирања, окренуо се
младићу и рекао: „Реци свом учитељу да вриједи 70, али тренутно не могу да му дам више од 55 златника.“ Збуњен од изненађења, младић је једва промуцао: „Седамдесет?!“ Захвалио је јувелиру и пожурио да се, носећи добре вијести, врати мудрацу. Када је саслушао причу узбуђеног младића, мудрац рече: „Запамти, дјечаче, ти си као овај прстен. Драгоцјен, упркос томе шта су неуки рекли! Само стручњак може да цијени твоју вриједност. Немој више никада лутати кроз пијацу и слушати мишљење сваке будале.“

Тако бијаше у древна времена када су мудраци били учитељи, а вриједност драгоцјености утврђивали јувелири. Ако вас некада на некој пијаци ситни трговци окарактеришу као безвриједне, не падајте у летаргију.

“Лако је научити животињу, лако је научити простака, али тешко је научити онога ко је ненаучен постао учитељ другима.” (Владика Николај Велимировић)

Све док се за мудраце и учитеље буду наметале жабе које због свог ограниченог погледа из бунара вјерују да је парче неба које виде цијели свијет, небо ће једино знати колико је велика заблуда жабе, не чинећи ништа да је убиједи у супротно. Знао је и безвремени Јован Дучић када нам је оставио ријечи: „Има људи који све смију, не зато што се ничег не боје, него зато што се ничег не стиде.“

Тајна великих је трајати у тишини, а да би трајали себи и једино битним поменутим у првом пасусу, не заборавите да будете радосни кад год вам се за то пружа могућност и кад год за то налазите снаге, јер тренуци чисте радости вриједе и значе више него дани, мјесеци и године наших живота таворећи у мутној игри ситних и крупних страсти и прохтјева.

До нашег новог сусрета, срдачано вас поздрављам.

ИЗДВАЈАМО

-Актуелности:

-ПРВА РЕДОВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ – Нови сазив Скупштине протекао у демократском духу

-Амбасадор БиХ у Јапану Синиша Берјан посјетио Соколац – ПОКРЕНУТА ИНИЦИЈАТИВА О БРАТИМЉЕЊУ

-Настављени разговори о градњи соларне електране

-ОДРЖАНА КОНСТИТУТИВНА СЈЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Изабрано ново руководство

-ДАН РОМАНИЈСКИХ БРИГАДА – НЕ СМИЈЕ СЕ ПРЕКИНУТИ ТРАДИЦИЈА СЈЕЋАЊА

ДРУШТВО

-Регионални одбор Удружења пензионера Сарајевско – романијске регије

-У ТОКУ ИМУНИЗАЦИЈА ПРОТИВ COVID-19

ЛИЦА РОМАНИЈЕ

-Далибор МРДИЋ – Животна стаза – од несташног дјечака, до медијског професионалца

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ

– У рубрици РАЗГОВОР С ПОВОДОМ угостили смо аматерског фотографа Игора Симовића

КУЛТУРА

-Обиљежени Међународни дан дјечије књижевности и Свјетски дан књиге и ауторских права

ЗДРАВЉЕ И МИ

АУТОФАГИЈА

-Прочитајте још и рубрике: Књижевни кутак, Спорт, Кулинарске мајсторије, Чудесни биљни свијет, Разонода…

Двобројно издање Соколачких новина можете купити по цијени од 2 КМ у свим продајним објектима штампе у граду.