Уврштавање сарајевско-романијског приглавка на листу нематеријалне баштине УНЕСКО допринијеће јачању културног идентитета кроз очување, валоризацију и промоцију традиције која се преноси са генерације на генерацију, каже извршни директор Удружења грађана „Женски интерактивни рурални центар“ у Источном Сарајеву Милена Регоје.
– Осјећај идентитета, континуитет и посебност ствара се одржавањем живе културне баштине кроз креативност, знање, вјештину и дух људи – рекла је Регојева Срни.
Она је напоменула да је Удружење направило план и програм за креирање новог туристичког производа из кућне радиности, шареног сарајевско-романијског приглавка.
Према њеним ријечима, овај производ ће дати велики допринос очувању културног насљеђа сарајевско-романијског краја, али и цијеле Републике Српске, кроз оживљавање традиције ручно израђених предмета од вуне и орнамента веза.
– Трагом ове идеје у сарадњи са Музејом Републике Српске и Министарством просвјете и културе Републике Српске, рјешењем од 8. јуна прошле године, сарајевско-романијски приглавак на приједлог нашег удружења уврштен је на листу нематеријалног културног насљеђа Српске – истакла је Регојева.
Она је додала да је сарајевско-романијски приглавак на иницијативу Удружења уписан и на листу нематеријалне културне баштине БиХ.
– Да би се у будућности могло доћи до УНЕСКО листе у цијелом процесу битна је и примјена у данашњем друштву ових националних елемената и сарадња са бројним иниституцијама – каже Регојева.
Она истиче да је блиска сарадња успостављена са Културно-умјетничким друштвом „Славија“ из Источног Сарајева, али и са професорицама са Филолошког факултета у Бањалуци Јеленком Пандуревић и Природно-математичког факултета у Бањалуци Иреном Медар-Тањга, које су аутори књиге „Нематеријално културно насљеђе“.
Регојева каже да би све заинтересоване стране – жене из руралних подручја, удружења, локалне власти, образовне и културне институције, туристичке организације, секторске агенције, мала и средња предузећа, требало да изразе спремност и интерес да допринесу акцији за добробит и користи шире заједнице.
– Жене на селу ће имати прилику да повећају запосленост и побољшају психолошки и социјални аспект живота, локалне власти, образовне и културне институције и туристичке организације имају интерес да сачувају и промовишу културну баштину, јер ће повећати видљивост локалне заједнице и привући више туриста у Српску кроз презентовање одрживих традиционалних вриједности Сарајевско-романијске регије – истиче Регојева.
Она напомиње да традиција, обичаји, рукотворине, ручни вез и стари занати представљају значајан потенцијал за развој у контексту оживљавања, очувања, заштите и промоције традиционалних вриједности.
– Број жена које обрађују вунену и плетену аутентичну рукотворину – приглавак се смањује. Ове жене немају могућност да остваре приход од свог рада. Неадекватна презентација и промоција, као и све мање интереса млађих генерација, ставили су нематеријално културно насљеђе на друштвене маргине у посљедњих неколико година – каже Регојева.
Она додаје да одржавање живе културне баштине било гдје у свијету доводи до осјећаја идентитета, континуитета и специјалности, посебно када је ријеч о руралним срединама ове земље, гдје су жене још у подређеном положају, а физички рад је значајан извор прихода.
– Вунена одјећа је била доминантна кроз историју, а плетење је било незаобилазно традиционално занатство сваке жене. Током зимског периода жене су имале довољно времена за рукотворине, па су обично организовале `прело` – окупљале се како би помогле једна другој у обради вуне и дружиле се, што је имало посебан значај у њиховом животу – подсјећа Регојева.
Она је навела да су плетени елементи уобичајен дио традиционалне народне одјеће, а ручно плетени приглавак од природне вуне један је од ријетких предмета који се до данас задржао у употреби.
