Директор Туристичке организације општине Соколац Бранкица Трифуновић Башић истакла је у разговору за Срну да спој традиције и савремености чини ову локалну заједницу атрактивном и јединственом у туристичкој понуди, те оставља јак утисак на све посјетиоце већ приликом прве посјете.
Башићева је навела да је мало предјела у Европи гдје је очувана нетакнута природа у свом пуном сјају као што је то подручје општине Соколац, на коме високе равнице и бистре планинске ријеке пружају угођај и прекрасне видике, што посебно привлачи људе који живе у гротлу великих градова.
Романија – природна љепота и изазов
Она је увјерена да су сачувана природа, свјеж планински ваздух, чисте планинске ријеке, богато културно-историјско насљеђе које чека да буде истражено, срдачност и гостољубивост становништва адути због којих се посјетиоци радо враћају у ову локалну заједницу.
– Општина Соколац је препознатљива по планини Романији, опјеваној кроз вијекове као `легендарна гора`, симбол отпора и јунаштва, која уједно представља иделано одредиште за љубитеље природе и здравог живота – рекла је Башићева.
Романија је позната и као „хајдучка гора“ на чијој јужној страни се налази Новакова пећина названа по легендарном хајдуку Старини Новаку.
Башићева је навела да ова планина данас нуди разне облике рекреативног туризма као што су параглајдинг, планинарске туре, пјешачење кроз шуме, а однедавно и пењање на ферати „Соколов пут“ на Црвеним стијенама.
Романија је прави изазов и за планинаре који се, у организацији Планинарског друштва „Гласинац“, окупе сваког прољећа на традиционалном походу на стази од недавно изграђеног планинарског дома „Црвене стијене“ до највишег врха Велики Лупоглав, који се налази на 1.652 метра надморске висине.
Башићева је рекла да Удружење спортских риболоваца „Биоштица“ годинама дочекује своје пријатеље уз бистре планинске ријеке, од којих су највеће Биоштица и Каљина, чувене по богатству рибљег фонда, на такмичењима у спортском риболову, те на Стрим-фишинг купу „Биоштица“, на коме учествују у риболовци из свих крајева Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Русије, Сјеверне Македоније и Хрватске.
Она је нагласила да љубитељи активног одмора могу уживати у спортским садржајима, обиласку културно-историјских знаменитости или у авантуристичким садржајима као што су брдско-планински бициклизам, вожња квадовима, змајевима, параглајдинг или у адреналинском изазову „Вија ферата – Соколов пут“ на Романији.
Општина Соколац се налази у источном дијелу Републике Српске у подножју планине Романије и захвата плато Гласиначког поља, крашке површи Лубурић и Пољак поље, те више узвишења која је вежу за планину Деветак југоисточно и источно од административног центра општине.
Граничи се са општинама Рогатица, Пале, Источни Стари Град и Хан Пијесак, те федералним општинама Олово и Илијаш.
Ово брдско-планинско подручје са површинама изнад 1.000 метара надморске висине припада дијелу унутрашњих Динарида са претпланинском и планинском климом, која је изразита на сјеверном подручју, док се на јужним осјећа утицај континенталне.
Површина општине Соколац је 689 километара квадратних и спада у веће локалне заједнице у Републици Српској, а има око 12.600 становника, од којих највећи број живи у административном центру у истоименом градићу.
Соколац је удаљен од Сарајева четрдесетак километара. Кроз ову општину пролази магистрални путеви Сарајево-Београд и Сарајево-Вишеград-Ужице.
Сам положај ове локалне заједнице на раскрсници двије велике регије, специфична конфигурација терена, шумско и друга природна богатства, те очувана животна средина и природне љепоте одувијек су привлачили посјетиоце у ове крајеве.
Археолошка налазишта
Плато Гласиначког поља, површине 22 километра квадратна на надморској висини 870 метара, представља право археолошко налазиште старина, што од првих археолошких истраживања до данас привлачи бројне истраживаче.
Прва арехеолошка истраживања започета крајем 19. вијека, у вријеме Аустроугарске, показала су да је подручје Гласинца веома рано насељено, па су истраживачи цијело једно историјско раздобље назвали гласиначком културом, чији је носилац било илирско племе Аутаријати.
На Гласиначком пољу 1880. године нађена су и култна гласиначка колица, која се налазе у Археолошком музеју у Бечу, као и више предмета који се чувају у Земаљском музеју у Сарајеву, а плод су истраживања најпознатијих имена из области арехологије раније и савремене Европе, чиме је скренута пажња научне јавности на културно насљеђе овог подручја.
Гласиначко поље познато је по 300 надгробних споменика из средњег вијека – стећака, док је много сличних обиљежја разасуто по селима на подручју Кнежине, Соколовића, Ћаварина, Крушеваца, Бјелосављевића и Маргетића, а предмет истраживања биле су и градине, стара горбља, грчки бунари и праисторијске громиле.
Према подацима Археолошког лексикона БиХ из 1988. године, на подручју општине Соколац је регистровано више од 140 археолошких локалитета и углавном их чине праисторијске градине са тумулима и некрополе стећака.
На листи свјетске баштине Унеска нашли су се тумули и некрополе са стећцима у Лубурић пољу, а на листи Националних споменика БиХ некропола са око 300 стећака и темељи средњовјековне цркве у Бјелосављевићима на Гласиначком пољу.
Пећина на Кадића брду код Кнежине, у којој су пронађени трагови људског постојања из палеолита, заштићена је као споменик природе и још није потпуно истражена.
У низу природних добара у области спелеологије на подручју општине Соколац је велика пећина Биоштица, из које у једном од три крака извире истоимена ријека, заштићена као специјални геоморфолошки резреват.
Позната по богатом пећинском накиту, на самом рубу општине Соколац у селу Доње Гире налази се Гирска пећина, а на западном рубу Гласиначког поља пећина Мегара специфична по подземној вези са пећином Говјештица на обали ријеке Праче у сусједној општина Рогатица.
Културно-историјско насљеђе
Манастир Пресвете Богородице у Кнежини, чија је манастирска црква настала на темељима храма изграђеног 1371. проглашен је 1989. године као метох манастира Хиландар у коме се чува копија Чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске и честице моштију Светог цара Лазара.
Манастир Светог великомученика Георгија на Равној Романији, назван Соколица, јединствен је по томе што су на његовим унутрашњим зидовима, умјесто иконописа, уписана имена око 4.100 српских бораца погинулих у одбрани Сарајевско-романијске регије у протеклом рату.
У манастирској порти је и Капела Светог мученика Петра Зимоњића Сарајевског, а у манастиру се налази икона Мајке Божије Млекопитатељнице, која је прије 10 година донесена са Свете Горе.
У Манастир Свете Тројице у Озерковићима, на тромеђи општина Соколац, Пале и Рогатица, освештан 2005. године, све више долазе млади да се поклоне икони Мајке Божије Јерусалимске и честицама моштију Светог Димитрија, Светог архиђакона Стефана, Светих мученика Јулијана, Јустина, Флавија и Светог преподобног Агапита Кијевско-Печерског.
У Кнежини код Сокоца обновљена је једна од најстаријих џамија у БиХ, грађена у доба Селима Другог /1566-1574/, позната као Селимија и одраније је проглашена националним спомеником БиХ.
На Сокоцу се налази и Војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на коме је у вријеме егзодуса сарајевских Срба сахрањено око 960 погинулих бораца Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске, а изграђено је по угледу на српско војничко гробље на Зејтинлику у Солуну.
У градском насељу Соколац свједоци минулих ратова су и споменик романијском борцу из Другог свјетског рата са спомен-костурницом на којој су уписана имена 965 погинулих партизанских бораца, централни споменик на коме је уписано 1.250 српских бораца погинулих у отаџбинском рату у Сарајевско-романијској регији и споменик са именима 363 солунских добровољаца са Романије, учесника у одбрани Србије у Великом рату.
Чувари традиције
Романија је позната по очувању традиције народа који живе на ширем подручју ове планине, па се на Сокоцу одржава Сабор изворног пјевања и Сабор гуслара „Романијо, горо од јунака“, који већ 25 година организује Гусларско друштво „Романија“.
Туристичка организација Соколац од 2012. године отима од заборава стари начин кошења траве уз учешће мобеника кроз спортско-привредну и туристичку манифестацију „Дани косидбе на Романији“ познату по великом броју учесника и посјетилаца из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Соколачка Установа за културу више од 20 година организује дводневну манифестацију „Госпојинске вечери културе – Теби, горо Романијо“, која уз саборни дан манастира представља и сабор народног стваралашта, на коме се окупи неколико хиљада посјетилаца.
Гастрономска понуда
У гастро-понуди соколачких угоститеља, осим специјалитета савремене европске кухиње, гости могу уживати у романијском јагњећем печењу, романијском скоруп-кајмаку, гласиначком кромпиру, по којем је познат шири крај и другим производима традиционалне кухиње, те домаћим ракијама, воћним посластицама и соковима припремљеним без конзерванса.
У соколачком хотелу са четири звјездице „Златни бор“ гостима је на услузи спа центар, са теретаном, базеном и сауном, а у Етно-насељу „Кум“ гости могу да одмарају и у етно-кућицама.
Ресторан „Огњиште“ у етно-стилу први је те врсте на подручју Сокоца, а више од 16 година остаје вјеран традиционалној кухињи од органски произведених сировина, домаћој ракији, вину и соковима без конзерванса.
Уз богату понуду јестивих шумских плодова, гљива и љекобиља на шумовитим обронцима, општина Соколац је позната и по квалитетном меду са планинских ливада који нуде власници више од 3.000 пчелињих друштава.
Соколачки мљекари су у прошлој години остварили рекордну производњу млијека испоручивши мљекарама 3.153.000 литара, а због испаше на планинским пашњацима у њему нема афлатоксина, како тврде стручњаци из ове области.
Спорт и рекреација
На Сокоцу су у функцији градски стадион, спортска дворана, два тениска игралишта и више терена за спортове на отвореном, трим и тартан стаза, на којој свакодневно тренирају атлетичари клуба „Гласинац“, који су израсли у шампионе Балкана, репрезентативци и атлетски прваци БиХ и Српске, у свим категоријама краљице спортова.
У овој локалној заједници дјелују и спортски клубови за фудбал, футсал, одбојку, рукомет и кошарку, те клубови борилачких вјештина, боксерски, карате и џудо клубови.
Познати спортски тернери кажу да су спортски терени на Сокоцу идеални за висинске припреме спортиста због климе и надморске висине, те многи спортисти све чешће долазе у ову локалну заједницу.
