На свјетским берзама, прошле недјеље се трговало опрезније, јер се улагачи плаше да би јачање инфлационих притисака могло навести централне банке на заоштравање монетарне политике прије него што се очекује.

На Вол стриту је Доw Јонес прошле недјеље склизнуо за 0,5 одсто, на 34.207 бода, а С&П 500 0,4 одсто на 4.155 бода. Насдаq индекс ојачао је, ипак, 0,3 одсто на 13.470 бодова.

На највећој свјетској берзи наставило се нестабилно трговање, које траје већ десетак дана, од када је објављено да је инфлација у САД досегла највиши ниво од 12 година.

То су посљедице огромних фискалних подстицаја који подржавају потрошњу, раст цијена сировина због поремећаја у снабдјевним ланцима и повећања плата, чиме компаније настоје да привуку раднике.

Инвеститори се плаше да би јачање инфлационих притисака могло да натјера америчку централну банку на заоштравање монетарне политике раније него што је очекивано.

Недавно објављен записник са посљедње сједнице Феда показао је да неколико челника Феда сматра да би, у случају даљег рапидног раста економије, за неко вријеме требало отворити расправу о смањењу програма откупа државних обвезница, који је покренут како би се побољшала ликвидност финансијског састава и одржале ниске каматне стопе.

То је забринуло улагаче јер то значи да би ускоро Фед могао да почне са смањивањем подстицаја који већ годину дана подржавају опоравак економије од кризе корона вируса и раст Вол Стрита.

– Тренутно је само један покретач тржишта, а то је Фед и потенцијално вријеме када ће почети да смањује подстицаје, каже Џеј Хетфилд, директор компаније Инфрастракчр Капитал Менаџмент.

С друге стране, добри макроекономски подаци, који указују на даљи опоравак највећих свјетских економија од корона кризе, пордржавају тржишта.

Захваљујући вакцинацији против ковид 19 и постепено укидање рестриктивних мјера усмјерених на сузбијање пандемије, економије се постепено “отварају” и нормализују, што би идућих мјесеци могло да доведе до убрзања опоравка.

На европским берзама се прошле недјеље трговало опрезно. Лондонски ФТСЕ индекс је ослабио 0.4 одсто, на 7.018 бодова, док је франкфуртски ДАX порастао 0.15 одсто на 15.437 бодова, а паришки ЦАЦ 0.1 одсто на 6.386 бодова.

На токијској берзи је Никкеи индекс ојачао 0.8 одсто на 28.317 бодова.