Становници Републике Српске који пођу у шуму да би сакупљали гљиве, љековито биље и шумско воће моћи ће убудуће кући да понесу два килограма дневно.
Та количина је дозвољена након што је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске измијенило Правилник о условима коришћења и начину сакупљања осталих шумских производа у шумама и на шумским земљиштима у својини РС. До ове измјене количина је била ограничена на један килограм.
„Новим измјенама физичко лице може да сакупља шумске плодове за породичне потребе у количини до два килограма дневно“, објављено је у „Службеном гласнику РС“.
Из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске казали су за „Независне“ да шумске производе могу сакупљати и комерцијални сакупљачи који су добили дозволу за коришћење те да су дужни да издају идентификационе картице за ангажоване (обучене) сакупљаче, који су у обавези да их носе са собом приликом сакупљања осталих шумских производа.
„Надокнада за сакупљање осталих шумских производа за комерцијалне сакупљаче износи пет одсто од продајне цијене сировине на домаћем тржишту“, истичу из ресорног министарства.
Подсјећамо, правилник у вези са сакупљањем шумских производа ресорно министарство донијело је крајем прошле године.
Боро Марић, гљивар из Мркоњић Града, истиче за „Независне“ да је добро што је дошло до измјене правилника, гдје је становницима ипак дозвољено да изнесу из шуме два килограма гљива.
„То је килажа која је дозвољена и у другим европским земљама. Људи се ипак буне, код нас је то веома тешко поштовати“, казао је Марић.
Истиче да му није јасно ко ће и како све то контролисати, односно ко ће ићи по шумама и гледати колико је ко убрао гљива.
„Чини ми се да је тај правилник који је донијело надлежно министарство формално-правна ствар која мора да се донесе да би се испуниле неке законске обавезе, али код нас ће бити тешко примјењиво“, истиче Марић.
А када је у питању гљиварство у БиХ као привредна грана важно је истаћи податак да извоз шумских гљива из БиХ, као што су лисичарке, смрчак и вргањ из године у годину биљежи раст па је тако према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ лани извезено гљива у вриједности више од 27,9 милиона КМ.
Наиме, како се наводи у подацима, прошле године забиљежен је раст извоза од 13,9 одсто у односу на годину дана раније.
„Највише је извезено сушених јестивих гљива, и то у вриједности од 16.495.867 КМ, а извозило се у Швајцарску, Њемачку, Француску, Италију, Данску и Словенију“, казали су из Спољотрговинске коморе БиХ.
А када је у питању највећи пад у извозу у односу на 2019. годину, биљежимо га код извоза свјежих вргања за око 80 одсто, и то на тржиште Италије и Словеније.
Покривеност увоза извозом гљива у 2020. години била је око 373 одсто, а у 2019. она је износила 358,6 одсто.
Мујдин Токић, предсједник Групације произвођача мицелија, компоста и узгоја гљива Тузланског кантона, рекао је за „Независне“ да је раст извоза забиљежен највише код шумских гљива.
„Прошле године је била повољна година за развој шумских гљива па не чуди да је извоз повећан, а и ове године добри су предуслови да се настави тај низ“, казао је Токић.
Додао је да се углавном извозе вргањ, лисичарска и смрчак.
„Узгој шампињона представља око 70 одсто производње, буковача око 15 одсто и у задње вријеме примјетно је да су узгајају веће количине шитаке“, рекао је Токић. Према његовим ријечима, највише се шумске гљиве извозе у западноевропске земље као што су Низоземска и Њемачка.
Да је гљиварство грана пољопривреде која има перспективу за даље напредовање сматрају и из фирме „Био шамп“ из Тешња, која је једна од највећих произвођача гљива у БиХ.
„Производимо шампињоне и шитаке гљиве, а извозимо у Црну Гору, Хрватску, Албанију и на Косово“, казао је Фахир Хасић, власник фирме „Био шамп“.
Додао је да што се тиче пословања у прошлој години не могу бити задовољни јер, како истиче Хасић, пандемија је ипак пореметила потражњу на тржишту гљива.
„Није се радило у туризму ни у угоститељству, гдје су већински купци наших производа“, казао је Хасић.
