Мексико Сити, вишемилионска метропола, тоне незаустављивом брзином и то се више не може спријечити, преноси портал „Сајенс алерт“.
Према најновијим извјештајима и снимцима, након више вијекова непрестаног извлачења воде из подземних слојева, корито језера на којем је овај град настао постало је све више суво, због чега су глинене плоче корита почеле да пуцају незаустављивом брзином.
Ова ситуација не угрожава само инфраструктуру града, него и снабдијевање водом милиона становника.
Стручњаци тврде да, чак и кад би се ниво подземних вода повисио, не би било наде за опоравак метрополе.
Иако се још средином 20. вијека престало са екплоатацијом подземних вода, подаци и снимци говоре да град наставља да тоне истом брзином.
Стручњаци су на подручју сјевероисточног дијела града /и то на мјесту које још није урбанизовано и гдје донедавно није било забиљежено длијегање тла/ открили да и та област тоне брзином до пола метра годишње.
„Због константне тежине огромног града и непрестаног губитка подземних вода, неизбјежно долази до даљег спуштања тла. Посебно забрињава чињеница да тону и оне регије града које још нису толико оптерећене урбанизацијом“, упозорава инжењер геотехнике Еди Бромхед са Универзитета Кингстон.
Научници су почетком 20. вијека примијетили да град тоне брзином од око осам центиметара годишње.
До 1958. године већ је пропадао 29 центиметара годишње, након чега су градске власти донијеле одлуку да се ограничи количина воде која се црпи из бунара у центру метрополе.
Стопа спуштања тла се након тога поправила, односно вратила на мање од девет центиметара годишње, али садашњи снимци веће резолуције показују да у посљедње двије деценије историјски дио града /центар/ тоне брзином од 40 центиметара годишње.
Стручњаци сматрају да би се слојеви глине испод града могли збити за 30 одсто, те да се, иако се то неће догодити за отприлике још 150 година, не може скоро ништа учинити да се Мексико Сити спаси.
Не тону сви дијелови града једнаком брзином. Нека су подручја већ потонула испод изворног корита језера, док су друга остала на нешто вишем терену.
Све то доводи до већег ризика од интензивног пуцања површине, што може оштетити инфраструктуру и проузроковати загађење залиха воде.
Тренутно 70 одсто градске воде за пиће долази из извора подземних вода. Ако се ти извори загаде, могло би доћи до кризе због недостатка воде.
Богатији становници града могу, за сада, себи приуштити пресељење на мање угрожена подручја или снабдијевање водом за пиће са других мјеста.
Али, ако се убрзо нешто не предузме, и ова безбједна подручја могла би потонути са остатком града, преноси „Сајенс алерт“.
