Град Готик у савезној држави Колорадо, који називају градом духова, једно је од најхладнијих места у САД. Девет месеци прекривен је снегом усред нетакнуте шуме и природе, а у њему живи само један човек.

Град је напуштен још 20-их година прошлог века, али га једна душа назива га домом. Више од 40 година, његов тренутни становник Били Бар живи у малој брвнари и сваке године бележи временске појаве, количину снега и проток животиња.

Зиме у Готику трају девет месеци, снег затрпа Билијеву колибу, он углавном седи и чита уз топли камин. Сваких неколико недеља одскија до најближег града како би обавио куповину намирница. Будући да га је занимало све око његовог дома, почео је да бележи временске појаве, температуре, количину снега… радио је то из знатижеље, а након деценија брижљивог записивања података за њега су сазнали научници, пише Национална географија.

Тако је, преселивши се у некадашњи рударски град духова, годинама након, Били постао златни рудник научницима. Готик, који је већ тада био потпуно напуштен, привукао га је док је био студент заштите животне средине. Преселио се у стару рударску колибу, да би касније саградио кућицу која се искључиво снабдева соларном енергијом.

Од зиме 1974. овај 68-годишњак, научник записивао је своје свакодневне опсервације околине: високе и ниске температуре, укупну количину снега, дубину снега, густоћу као и како су се понашале животиње, када би дошле, нестале и мигрирале.

Сви ти његови детаљни записи постали су неизмерно важан извор података научницима из разних подручја. Цитирали су га много пута у академским публикацијама, а Билијеви подаци показали су се веома корисним за оне који проучавају ефекте климатских промена.

Били је у Готик прво дошао са колегом-цимером, који је на крају отишао. На питање зашто је одлучио да остане у пустом граду сам, каже да је био веома стресиран и да није био срећна особа. „Није ми у глави било – ох, излечен сам, дошао сам овде и све је супер! Али знао сам првог трена кад сам стигао да осећам више мира. И тако сам пожелео да останем. Мислио сам да могу да завршим колеџ и онда се вратим да радим ту. Затим сам помислио – чекај мало па већ сам овде!“, описао је Били како је одлучио да остане у том напуштеном месту и ту направи дом.

Каже да га је на записивање података нагнало учење о околине.

„Кад живите у граду научите како да пређете улицу. Некад пређете и на црвено светло, зато што нема аутомобила. Учите о околини без обзира где живите. Ово је био мој околиш. Снег је утицао на све што радим, и онда и сад“, објаснио је. Осим снега, бележио је све што је видео – каже није то било много, прилично је пусто у зими.

„Али, записивао сам сваког дана које сам птице видео, које сисаре. Уживао сам у томе и то ме занимало, тако да сам наставио, након неколико деценија то је постало корисно другима“, скроман је Били.

Своју занимацију поменуо је ботаничару Дејвиду Инујеу, деведесетих година.

„Ботаничар је тада проучавао активност и напредовање цветова из године у годину и то је одговарало моји подацима о времену. Он је касније све то уредио са научне стране“, објашњава како су његови записи постали референтна тачка бројним научницима. Каже како не спава много ноћу и да му је дојадило да лежи у кревету и гледа вести, па је пре неколико година и сам почео да проучава податке.

„Тада сам почео да уочавам трендове у времену, своје белешке сам почео да објављујем на свом блогу. Климатске промене заправо уопште нису биле видљиве до пре 10 или 15 година. На пример имамо 67 рекордно високих температура само у последње три зиме, а 48 одсто наших забележених високих рекорда догодили су се само од 2010. То је у 44 године бележења. Исто се догађа и са снегом. Имамо осам дана мање снега на тлу, него што је то пре био случај“, закључио је Били Бар.