Кад помислимо на Индију, помислимо на јогу, медитацију, индијски сари и еп “Махабхарата и Рамајана”. А моја прва асоцијација је увек Махатма Ганди.

Ових дана сам, из једне нове перспективе, поново читала изабране текстове из књиге “Борба ненасиљем”. Актуелност садржаја и данас може бити подстицај младим нараштајима; живот и дело великог миротворца и хуманисте пример су упорности и менталне снаге.

Мохандас Карамчанд Ганди (Mohandas Karamchand Gandi,1869-1948.) рођен је у породици средње класе у приморском граду Порбандар. Био је сасвим обичан дечак, просечно интелигентан ученик и студент права. Ипак, мудрост и упорност одвели су га далеко – остао је упамћен као човек који је променио свет.

Политичко деловање и религијска учења

Појам “гандизам” дефинише специфичну друштвено политичку и верско-философску мисао која је одавно прешла границе индијског потконтинента. Његови следбеници се и данас срећу у многим деловима света, посебно у Азији и Африци. Гандијев допринос човечанству не може се мерити речима. Његове религијске, политичке и философске идеје биле су инспирација милионима људи. Можда се највише памте и најчешће спомињу оне о борби ненасиљем, о истини као једином критеријуму и о родној равноправности.

  • Жеља да васпитава људе у духу ненасиља и истине
  • Борба против дискриминације и неправде у друштву и поштовање основних људских права на егзистенцију
  • Брисање кастинских разлика, посебно заштита најнижих слојева друштва у Индији.
  • Огромна већина људи била је сеоска сиротиња која је тешко подносила колонијалну доминацију Британије. Ганди је учинио много за Индијце у погледу њихових основних људских права (одржавање хигијене у сеоским домаћинствима, организовање колективног описмењавања, доступне медицинске услуге). Учио је неписмене људе занату ткања и шивења како би били независни од увоза тканина; саветовао их да унапреде пољопривредну производњу у селима.
  • Измирење и сарадња међу религијама у индијском друштву. Ганди је инспирисао различите заједнице да раде и живе заједно – индусе, муслимане, хришћане, сике итд.
  • Борба за националну равноправност. Гандијеви циљеви остварени су 1947. године: после 90 година британске власти његова вољена земља добила је независност. Али, његове наде да би хиндуистичке и муслиманске заједнице могле живети заједно у једној држави срушене су 1948, када се земља поделила на две: Индију и Пакистан. Тада је рекао: “поделом Индије и моје се тело поделило на два дела.“
  • Равноправност полова и поштовање основних људских права. У патријархалном друштву у ком је одрстао, обичај је да жене остају у породици покорне својим мужевима. Ганди је био противник таквих, устаљених принципа затвореног друштва Индије. Где год да је путовао говорио је својим следбеницима о важности прихватања идеје једнакости полова. Говорио је и писао да су жене „не само једнаке и другачије од мушкараца већ и супериорније од њих“.

Обојени правник

Имао је деветнаест година када је дошао у Лондон да студира права. Било му је тешко да се уклопи у западни систем образовања и прати социјалну интеракцију “белих” вршњака. У својој аутобиографији пише да му је можда највише помогла књига “Грађанска непослушност” Хенрија Дејвида Тороа из које је одмах прихватио активни принцип ненасиља. Ганди је своју правничку каријеру обавио у Јужној Африци где је као адвокат радио 20 година. Био је први “обојени” правник у земљи који је примљен у адвокатску комору. У Африци је био један од оснивача “Конгреса Индије“ који је бранио права индијске заједнице Јужне Африке као уједињене политичке силе.

Мисија у Индији

У родну Индију Махатма се вратио 1914. године и започео кампању за помирење свих класа и верских заједница. У исто време, покренуо је политику мирних протеста говорећи да ће “радије ићи у затвор или умрети него се покорити неправди”. И није био сам у томе. Дубоко забринут расизмом према Индијцима преузео је вођство „Индијског националног конгреса” 1921. године и реорганизовао га – широм земље организовао је кампање и помоћ за сиромашне, за јачање женских права и промоцију мирног верског и етничког амбијента.

Овим је у ствари покренуо грађанску непослушност (одбијање сарадње с британским властима) тражећи од Индијаца да бојкотују британске судове и све законе. Светско јавно мнење је са великим интересовањем пратило Гандијеве акције и његове штрајкове глађу.

Преваспитање човека

У учењу Махтме Гандија преваспитање човека ка сазнању истине и правде било је основна ствар. Али не пасивно ненасиље, већ активно деловање за добробит друштва: човек је господар своје судбине и мора активно да ради да би постао корисна јединка. Ганди је годинама стицао поверење великог броја обичних људи и подстицао их на акцију.

Увек је био на страни радника, сељака и сиромашних. Често би се сукобио са власницима плантажа индига који су искоришћавали раднике и у селима организовао мензу, санитарну службу и школе за децу. Такви успешни примери његове побуне охрабрили су сељаке широм Индије да покрену сличне акције. Гандијева политичка филозофија темељила се на уверењу да постоји “веће добро” за друштво које је захтевало да се сваки појединац жртвује.

Велики марш

Можда је најинтересантнији пример из Гандијеве социјалне борбе “Велики марш” против британског монопола над вађењем и продајом соли у Индији. Ганди је у марту 1930. године са 78 пратилаца кренуо на пут до мора дуг 320 км.

Намера им је била да сакупе морску со и тако симболично пркосе властима. Читава Индија је тада кренула за Гандијем, милиони људи су долазили до морске обале и вадили со, продавали је и зарађени новац давали у касу Индијског Конгреса.

Ганди је тада ухапшен, а велики, ненасилни бунт народа настављен је. У земљи је завладао немир, затвори су били препуни, општенародни мирни протести угрозили су нормално функционисање државе. Ганди је пуштен из затвора и, након преговора са властима, постигнут је условни споразум на конференцији у Лондону. Обустављен је покрет непослушности, а дуж читаве индијске морске обале дозвољена је слободна производња соли. И после проглашења независности овај ситан старац наставио је да помаже Индијцима и поред мукотрпних напора и борбе са властима и религиозним заједницама.

Све ово коштало је Гандија живота. Године 1948. убио га је један хиндуистички екстремиста.

Цитати из књиге “Борба ненасиљем”

О себи и свом учењу

  • Увек и много сам волео сиромашне. Могао бих навести примере и примере из прошлости који показују да ми је то урођено. Никад нисам осећао разлику између себе и њих.
  • Највећа част коју ми пријатељи могу указати јесте да у својим животима примењују програм за који се ја залажем, или да ми се супроставе свим снагама ако у њега не верују.
  • Нисам визионар. Тврдим да сам практични идеалист.
  • Моја мисија је да подучавам примером. Моје скромно занимање је да покажем људима како да решавају сами своје тешкоће.
  • Изузев што ме је понекад извргавала подсмеху, урођена стидљивост поштедела ме је многих неугодности и губитка времена. Ћутање је део духовне дисциплине поштоваоца истине, спремност да се увелича или преиначи истина намерно или ненамерно, природна је слабост човека, па је тишина потребна да се она савлада.
  • Моја је стидљивост била моја одбрана. Она ми је помогла да се развијам и да откријем истине.
  • За молитву није потребан говор. Она је сама по себи лишена чулног напрезања. Ни најмање не сумњам да је молитва непогрешиво универзално средство за ослобађање срца од страсти. Али тада она мора ићи руку по руку с највећом скромношћу.

О спознаји истине

Ја поштујем Бога као Истину. Још Га нисам нашао, али га тражим. Трагалац истине треба да буде понизнији од прашине. Свет мрви прашину ногама, али онај ко трага за истином мора бити толико понизан да прашина може смрвити њега. Само тада видеће светлуцање истине. Истина је у сваком људском срцу и тамо је треба тражити, а кад је човек угледа, она треба да га води. Истина је атрибут Бога и нико осим њега не поседује апсолутну истину.

Ограничења разума

Рационалисти су бића достојна дивљења, рационализам је одвратно чудовиште кад тврди да је разум свемогућ. Не тражим потискивање разума већ одговарајуће спознавање онога у нама што посвећује и сам разум. У неким стварима разум нас може одвести далеко, а вера је шесто чуло које делује изван области разума.

О супростављању агресији

Морам да живим. Нећу да будем вазал ниједне нације, ниједног тела. Морам имати потпуну независност или пропасти. Уздржавамо се од насиља због своје слабости. Потребно је намерно одустајање од насиља због снаге. Да би се то учинило потребна је машта и помно проучавање кретања у свету. Пут мира је пут истине. Истинољубив човек не може бити насилан.

Демократија

Дисциплинована и просвећена демократија је најбоља ствар на свету. Демократија пуна незнања, предрасуда, празноверја, запашће у хаос и може саму себе уништити. Праву демократију не могу створити двадесет људи у центру. Њу треба да ствара народ у сваком селу.

Просвета

Чиста вода, добра земља, свеж ваздух данас су нам непознати. Ми не знамо за њихову непроцењиву вредност. Кад бисмо паметно користили тих пет елемената (ваздух, вода, земља, сунце и етар) и јели прикладну и здраву храну, обавили бисмо посао векова. За постизање таквог знања потребна нам је жива вера у Бога, одушевљење за служење с другима, познавање тих пет елемената и дијететике. Све се то може постићи не губећи време у школама и колеџима.

Не чине човека писменост и ученост него образовање за стванри живот. За Индију желим да се целокупно образовање стиче кроз занат или радиност.

Може ми се приговорити да су само у средњем веку студенти учили занате. Но, учење заната тад није нипошто служило образовању. Занат се учио ради заната без да се истовремено развија и интелект. У данашње време они који су рођени у породицама у којима је нека професија традиција, заборавили су је, постали службеници и заувек постали изгубљени за село. Лек је у томе да се уметност и вештина једног заната уче кроз практичну обуку којом се стиче потпуно образовање.

Друштвени положај жене

Жена мора престати да себе сматра објектом мушкарчеве пожуде. Не робујте сопственим ћудима, уображењима, не робујте мушкарцима. Жена је мушкарчев сапутник, обдарена једнаким менталним спосбностима. Она има право да до најмањих појединости учествује у активностима мушкарца, има исто право као и он, на слободу и независност.Верујем у ваљано образовање жене. Оне су врсни чувари свега што је у животу чисто и религиозно. Жена је оличење ахимсе. Ахимса је бескрајна љубав, што опет значи бескрајну способност за патње.

Потомци Махатме Гандија

Процењује се да има 120 живих рођака Махатме Гандија. Они су потомци четворице синова – Харилала, Манилала, Рамдаса и Девдаса које је Ганди добио са супругом Кастурбом, с којом се оженио кад је имао 13 година. Нико од њих није позната јавна личност, али су итекако свесни значаја презимена које носе и баштине коју им је оставио Махатма.

Један од Гандијевих унука, Рајмохан Ганди написао је 2008. књигу “Mohandas: A True Story of a Man, His People and an Empire”(Ганди: истинита прича и Човеку, његовом Народу и Краљевству). Прича је фокусирана на Гандијев однос са децом и супругом, на његово одсуство од куће током школовања у Енглеској и на његов мисионарски рад. Занимљиво је да су се Гандијеви синови школовали у Индији јер је Махатма остао веран својим начелима. “Карактер било ког вође”, пише Рајмохан “је да разуме већи и шири појам породице како би њиме обухватио читаву нацију и да истовремено не прави уступке и олакшице својој деци.”

Мој живот је моја порука

Овај једноставан, сићушан човек огрнут белим плаштом надахнуо је великане попут Мартина Лутера Кинга и Нелсона Манделе. На питање какву поруку жели да остави свету, једном је скромно рекао: “Мој живот је моја порука. Моја религија нема географске одреднице. Ако живо верујем у њу, она ће надмашити моју љубав према Индији“. Хајде да размислимо о томе, сваког дана по мало.