Појава интернета и паметних телефона донела је са собом тектонске промене у свим сферама нашег друштва. Телефони више не служе само за комуникацију и кратку СМС преписку, већ су постали џепни уређаји без којег не можемо да функционишемо на приватном и пословном плану.

Убрзана дигитализација друштва рапидно мења нашу свакодневницу, а слободно можемо рећи да смо, историјски гледано, тек на самом почетку дигиталне ере.

Да ли дигитализација за нас представља предност или ману? Колико је ефикасно учење уз помоћ паметних телефона и где је граница између традиционалне едукације и дигиталног школовања?

Мобилни телефони су постали неизоставни део наше свакодневнице

Мобилни телефони су практично постали део нас – уз њих се будимо ујутру и лежемо ноћу на починак, а технологија која стоји иза њих много је развијенија од оне која је Аполло 11 успешно наводила на Месец.

Зато не треба да чуди што желимо да адекватно заштитимо свој паметни уређај, а онлине схоп Маскотека је место на којем можемо пронаћи сву додатну опрему за наше паметне телефоне на једном месту.

Са друге стране, паметни телефони никада нису били доступнији. Томе можемо захвалити хиперпродукцији која је захватила све индустријске гране, па из тог разлога паметни уређаји одавно више нису луксуз.

Пандемија вируса Цовид-19 је значајно убрзала дигитализацију која је на нашим просторима још увек била у резервном плану, и указала нам на значај паметне технологије, али и на њене недостатке.

Употреба паметних телефона у формалном образовању

Паметни телефон је, поред осталих бенефита, постао привлачан алат за учење који се користи ради унапређења образовања на даљину. Његова употреба осигурава флексибилно време наставе, омогућава ученицима да приступе мрежним платформама и дигиталним ресурсима онлине обуке.

Дигиталне технологије нас ослобађају просторно-временских ограничења, а повећан је и сам квалитет наставе зато што ученици или полазници могу приступу свеобухватној енциклопедији у било ком тренутку.

Старије генерације се сећају колико је било тешко проверити неку информацију у ери пре интернета, што је самим тим спутавало академске могућности сваког полазника. Ипак, многи са стрепњом дочекују овај искорак у формалном образовању.

Страх лежи у чињеници да се деца отуђују и постају лења, јер са минимално труда могу пронаћи решење и за најкомплексније задатке. Међутим, лака доступност информација не мора нужно бити лоша ствар.

Став Европске Уније по питању коришћења мобилних телефона у настави је да не треба занемарити могућности које нам технологија пружа, позивајући се на различита научна истраживања о М-леарнинг програму која су спроводили светски престижни универзитети, а која су углавном показивали позитивне резултате.

Добри примери се поготово могу видети у неразвијеним деловима Африке, где се становништво путем паметних телефона учи да чита и пише, а људи се све више едукују о својим правима.

Брзина и доступност података омогућава нам да обрадимо повратне информације још док настава траје, стварајући на тај начин технолошки хибрид као допунско средство у настави.

Замена едукативног материјала у форми папира дигиталним форматом, пружила је ученицима шансу за знањем који због своје локације не могу похађати наставу. Данас можете пратити предавања из било којег краја света једноставним повезивањем на интернет конекцију.

Едукативне апликације уместо књига

Док млади и даље углавном користе телефон за забаву, све је већи проценат људи који користе паметне уређаје за унапређење сопственог знања, допунског или основног. Постоји безброј апликација за учење најразличитијих ствари – од програмирања, учења страних језика па све до развијања уметничке способности.

Огроман број људи се оспособљава за извршење одређеног посла путем видео туторијала, поготово за гране где је лакше видети како нешто ради него читати о томе, као што је то случај код горе поменутог програмирања.

Такође, аудио могућности унапредили су начин на који можемо учити стране језике, јер апликације практично разговарају са нама и уче нас правилном изговору страних речи.

Коришћење паметних уређаја има и другу страну медаље

Млади су више у кораку са технологијом од старијих генерација професора, стога се самим тим отварају могућности манипулације и преваре. Никада лакше није било направити пушкице и преписивати из њих, а могу се јавити проблеми прекида интернет конекције без којег су паметни телефони бескорисни.

Осим тога, људи све мање комуницирају лицем у лице, а уживо комуникацију нажалост не може заменити нити једна напредна технологија, што директно утиче на психолошке промене које доживљавамо.

У последње време све је више заступљенија и зависност од интернета, која може оставити психичке последице по индивидуу, а поред тога коришћење паметних телефона се доводи у везу са тренутном епидемијом анксиозности и депресије.

Такође, превелика доступност најразличитијих информација доводи до тога да веома лако можемо приступу такозваном дарк wебу, чији компромитујући садржај је тренутно немогуће контролисати.

Из свега наведеног, можемо закључити да је идеалан начин учења спајање традиционалних метода са модерним технолошким размишљањем. Апликације са запањујућом разноликошћу раде исти посао као и књиге, а интерактивнији садржај приближава некада монотоно градиво ученицима у виду видео и аудио материјала.

На овај или онај начин, паметна технологија се инфилтрира у институције образовања и то никада неће престати. Напротив – постаће све заступљенија.

Муњевит развој технологије дочекао нас је као цивилизацију помало неспремне, стога се још увек у ходу учимо како да пронађемо баланс између традиционалног учења и модерних едукативних решења.