У тренутку када лидер СНСД Милорад Додик најављује мирно раздруживање у БиХ, а предсједник СДА Бакир Изетбеговић у том случају упозорава на рат у БиХ, региону и ланчано у цијелој Европи, као гром из ведра неба одјекнула је вијест да су те двије странке потписале коалициони споразум, и то у Сребреници.
Окосницу пробосанског политичког блока „Моја адреса“ чини СДА, а ту су још и СББ, ПДА и ДФ, док је као друга страна, „српски политички блок“, на папиру наведен само СНСД.
Ћамил Дураковић је изабран за предсједника Скупштине општине, а коалиционим споразумом, уз одобрења врха партија, бошњачки блок добио је још замјеника начелника општине, начелнике Одјељења за општу управу и Одјељења за друштвене дјелатности, директоре Дјечијег вртића, Културног центра, техничког директора ЈКП „Полет“, главног и одговорног редника РТВ Сребреница и Надзорни орган над инфраструктурним пројектима у Одељењу за урбанизам.
Коалиција у Сребреници контроверзна је из неколико разлога. Осим компликованог односа СНСД и СДА на нивоу БиХ, треба се присјетити дешавања у тој општини за вријеме локалних избора. У тренутку када је ЦИК БиХ поништила изборе и наредила њихово понављање, лидер СНСД Милорад Додик вербано се обрушио на српску чланицу ЦИК, Вању Бјелицу Прутину, ријечима да “само фукара од Србина” може тако да гласа, те је вријеђао због брака с Бошњаком. Све је повезао са “срамном издајом” лидера СДС и ПДП, “који су у функцији бошњачке политике у Сарајеву, која овдје жели да креира односе”.
Ни бошњачки политички представници нису се прославили. Они су наводно бојкотовали поновљене изборе, гласачима обећали да неће прихватити одборничке мандате у СО Сребреница, да би се ускоро предомислили, засјели у фотеље, а потом ушли у коалицију са СНСД.
Тако су се и СНСД и СДА нашле на удару жестоких критика јавности у Српској и ФБиХ, а истовремено је настала криза у блоку српских странака које су заједно подржале Младена Граујичића за начелника Сребренице, те освојиле довољно одборника да без Бошњака могу да формирају већину у СО.
Међутим, у разговору с представницима СДС и СНСД на локалу може се закључити да су и једни и други за то да и Бошњаци учествују у власти, али су се разишли по томе што СДС сматра да су добили превише и што је, наводно, СНСД све договарао сам. У цијелој причи сада је нејасно да ли Сребреница уопште има опозицију.
Предсједник ОО СДС Момчило Цвјетиновић наглашава да су СДС, СНСД, али и остале српске партије имале споразум о заједничком учешћу на изборима, који је, између осталог, предвиђао мјесто замјеника начелника општине за СДС, од кога сада нема ништа. Послије избора је формирана комисија свих српских партија, која је требало да разговара с Бошњацима, јер им, према Закону о локалној самоуправи РС, припада мјесто предсједника СО.
– Настао је неспоразум када сам им рекао да треба да добију само онолико позиција колики им је изборни резултат, плус мјесто предсједника СО. Послије тога више нико није позвао СДС на састанак, прешло се на састанке СНСД и Коалиције „Моја адреса“ Сребреница. Реаговао сам, писао Милораду Додику, молио сам да то не раде. Нису ми одговорили – каже Цвјетиновић за Српскаинфо.
Да ствар буде чуднија, додаје Цвјетиновић, претходно, 29. марта су српске странке потврдиле скупштинску већину и касније доставиле СО потписе свих српских одборника. Цвјетиновић тврди да су се ствари промијениле 13. априла, када је потписана коалиција СНСД са пробосанским странкама.
Каже да сада постоје двије већине – једна српска и једна коју СНСД има са бошњачким партијама. На питање како се СДС понаша у Сребреници, каже да су покушали да оборе избор Ћамила Дураковића за предсједника СО, али нису успјели, јер је било само осам гласова против, наспрам 12 за.
И дод Цвјетиновић тврди да нису тачне спекулације да је одорник СДС такође гласао за Дураковића, предсједник ОО СНСД Радомир Павловић тврди другачије. Мада је гласање било тајно, Павловић убјеђује да су Дураковића подржали по један одборник СДС, УС, Демос, ДНС. Укупно, шест бошњачких и шест српских. Међутим, нешто се ту ипак не слаже, јер само СНСД има седам одборника, што ће рећи да у том случају ни они сви нису гласали за.
Како год, Павловић сматра да је СНСД у Сребреници „дипломатски и политички урадио посао на најбољи могући начин“ како би се имплементирали изборни резултати. Да нису изабрали предсједника СО, тврди он, било би питање нових избора и нове политичке кризе у Сребреници.
– Договорили смо да ћемо ићи по принципу један одборник, једна функција. Бошњаци са шест одборника добијају шест позиција, а Срби са 15 одборника имају исто толико позиција. Свих 15 српских одборника потписали су споразум о скупштинској већини, који је овјерен. Други споразум потписао сам ја и начелник у име српског блока с бошњачком страном и он се односи на дио тог споразума о учешћу свих у власти. Свих 21 одборник чине скупштинску већину – каже Павловић.
Коментар портпарола СНСД Радована Ковачевића за сада нисмо успјели да добијемо.
Милан Тегелтија, савјетник српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, на Твитеру је написао: „Имати представнике Бошњака у дијелу локалне власти у Сребреници од дугорочне је стратешке важности за Републику Српску и њен међународни имиџ, као доказ да, и кад су у мањини, Бошњаци у РС су грађани који неће бити занемарени и деградирани, посебно не у Сребреници“.
Члан Предсједништва СДС Радо Савић замјера СНСД што су сами направили пакт са СДА, „чиме је Додик показао да му је Изетбеговић битнији од Шаровића“.
– Видимо интенцију чврсте сарадње СНСД са СДА у цијелом Подрињу. Ако је требало да Бошњаци уђу у власт у Сребреници, требало је у договору са свима, а не да им се на овај начин да позиција колико свим Србима. Показало се да је све прије тога била лажна представа, а да је стварни циљ овај савез са СДА – каже Савић за Српскаинфо.
Подсјећамо, СНСД и СДА су у коалицији у Зворнику, а ускоро ће бити и у Братунцу.
Прича о издаји је политиканство“
Политички аналитичар и социолог Драго Вуковић сматра да у политичком вишенационалном плурализму, као што је случај у Сребреници, треба да постоји сарадња, а да је дневна политика конфликата, по којој је препознатљива БиХ, нешто сасвим друго.
– Та прича о издаји је политиканство. Тамо гдје постоји коалиција у локалној заједници које нема на државном или ентитетском нивоу, ако је то у интересу локалне заједнице, зашто да је не буде? Не могу грађани било које локалне заједнице да буду таоци глобално лоше политике. Што се тиче принципа, политику профилишу интереси, не неки принципи. Мене више забрињавају ти односи на глобалном нивоу, сарадња три или четири кључне партије у БиХ. На локалу, једино би Ћамил Дураковић могао да има моралне проблеме, да ли може да прогута то шта је све радио, па да буде предсједник Скупштине – каже Вуковић за Српскаинфо.
