Бивши државни тужилац САД Ремзи Кларк био је јeдан од највећих бораца за људска права широм света, бескомпромисни пацифиста који је неретко оптуживао Америку за кршење сопствених идеала, противник НАТО агресије на СРЈ 1999. Чиме је овај човек задужио свет, Америку и Србију?
Aмерички државни тужилац у време администрација председника Џона Кенедија и Линдона Џонсона, Ремзи Кларк, преминуо је у 94. години.
Његов тихи одлазак, испраћен кратким вестима и извештајима у медијима, без много помпе, не одговара величини онога чиме је задужио Америку и свет, између осталих и Србију. Пре свега због бескомпромисног осећаја и начела правде и правичности, чак и када је целокупан систем и јавно мњење против њега.
Ремзи Кларк потиче из угледне тексашке породице адвоката и било је природно да настави тим стопама. Његов отац Toм Кларк био је такође државни тужилац, и то у време Харија Трумана, од 1945. до 1949. године, а касније је постао судија Врховног суда САД, где је служио до 1967. Деда по мајци Ремзија Кларка био је судија Врховног суда у Тексасу, а деда по оцу председник тексашке асоцијације адвоката.
Након повратка са фронта у Европи у Другом светском рату, Ремзи Кларк је наставио студије права, које је и докторирао на Чикашкој школи права.
Велика улога у одбрани „Чикашке седморице“
У америчкој јавности остаће упамћен као жестоки противник смртне казне, велики борац за људска права и слободе. Оно по чему га најшира јавност највише памти јесте сведочење у чувеном случају „Чикашка седморица“, случају који је уздрмао Америку крајем шездесетих година прошлог века, а о чему је „Нетфликс“ снимио филм који је ушао у овогодишњу трку за Оскара. Ремзија Кларка у овом филму игра славни Мајкл Китон.
Током националне конвенције Демократа 1968. године избили су нереди између полиције и лево оријентисаних активиста који су се, између осталог, бунили против рата у Вијетнаму. Државни врх, који је предводио новоизабрани председник Ричард Никсон, покренуо је 1969. поступак против седморице учесника протеста, оптужујући их, у монтираном процесу, за изазивање нереда.
Намера и циљ новопостављеног државног тужиоца Џона Мичела, који је са доласком нове администрације наследио Ремзија Кларка, била је да њих седморицу осуди због нереда које је заправо изазвала полиција у Чикагу.
У тренутку када је већ постало сасвим јасно да од праве одбране нема ништа, као један од кључних сведока одбране изашао је бивши државни тужилац Ремзи Кларк, наводећи да је управо полиција провоцирала и изазвала крвопролиће до ког је дошло на улицама Чикага.
Судија у случају, међутим, Ремзију Кларку није дозволио да сведочи пред поротом, тако да је његово сведочење практично пало у воду. Суђење је настављено, а на крају и завршено пресудом седморици на више од четири године затвора. Пресуда је 1972. поништена на апелацији.
Икона пацифизма
Иако сведочење Ремзија Кларка у случају против „Чикашке седморице“ није имало адекватну правну снагу, он је својим поступком и стајањем на страну невиних али унапред осуђених, постао једна од икона заштите и борбе за људска права и то у време великих друштвених превирања која су, осим Америке, погађала и остатак света.
Ремзи Кларк био је редовни гост и говорник на трибинама пацифиста, на којима је неретко оптуживао Сједињене Државе за милитаризам и ароганцију. Од Вијетнамског рата, преко Гренаде, Либије, Панаме и Заливског рата.
О рату у Заливу писао је у књизи у којој је навео да је Америка починила ратне злочине у Ираку и како је администрација Буша Старијег путем медија заваравала јавност о ономе што САД чине.
Говорио је и да је неопходно да Сједињене Државе испуне своје идеале за које се декларативно залажу. „Ако не инсистирате на томе да ваша влада поштује закон, које право онда имате да тражите од других?“, говорио је Кларк.
Противљење НАТО агресији на СРЈ
За добре познаваоце друштвених прилика у САД у другој половини прошлог века и борцима за људска права, име Ремзија Кларка је добро познато, али у нашој јавности пре свега његово име одзвања као једно од ретких које је било против НАТО агресије на СРЈ 1999. године.
Oн је сакупио доказе који осуђују НАТО, а позната је и његова реченица након напада у Нишу да је „брутални напад на тај град… (део) неограничене криминалне агресије Америке и НАТО-а“.
Ремзи Кларк бранио је пред судом у Хагу бившег председника СРЈ Слободана Милошевића, a на његовој сахрани одржао је говор. Тада је рекао да ће „историја доказати да је Милошевић био у праву“ и да су „оптужбе само: оптужбе“. Како је рекао тада, суђење није имало чињенице.
Суђење Слободану Милошевићу упоредио је са суђењем бившем ирачком лидеру Садаму Хусеину, кога је такође бранио, и противио се америчкој интервенцији у Ираку.
Навео је да су „оба суђења нарушена неправдом, оба су мањкава“. Милошевића и Хусеина описивао је као „заповеднике који су били довољно храбри да се боре против моћнијих држава“.
Taкође, Ремзи Кларк пред судом је деведесетих бранио и Радована Караџића у случају који су против њега повели Муслимани и Хрвати због кршења људских права током рата у БиХ.
Сретењски орден другог степена
Због заслуга у јавним и хуманитарним делатностима, бивши председник Србије Томислав Николић одликовао је Ремзија Кларка Сретењским орденом другог степена.
Кларк је био и почасни доктор Универзитета у Београду од 1999. године.
Бивши државни тужилац САД Ремзи Кларк одликован је бројним признањима због доприноса борби за људска права и мир, међу којима је и награда Уједињених нација и награда која носи име по Махатми Гандију.
