Данас се навршило 80 година од пробоја Југословенске армије на Сремском фронту послије вишемјесечних тешких борби са њемачким окупатором у које су у „сремску кланицу“ послати бројни српски младићи практично без обуке.
На Сремском фронту су се уз Нијемце налазиле и бројне хрватске снаге, усташке и домобранске, као и нешто придружених Руса, односно грађана Совјетског Савеза који су се борили заједно са Нијемцима.
Пописано је поименце 13.400 погинулих из састава Југословенске армије. Тај број је међутим далеко од коначног. Совјети су на Сремском фронту имали 1.100 погинулих.
Према наводима југословенске стране, њемачки губици на Сремском фронту били су око 30.000.
На југословенској страни фронта концентрисале су се јединице Југословенске армије, знатним дијелом недавно мобилисане у централној Србији односно Београду, као и Војводини.
Изузетно тешке рововске борбе трајале су мјесецима, уз стравичне жртве обје стране. Била је ријеч о грчевитим борбама, масивних, бројних формација. Тежину борби на Сремском фронту одредила је прије свега конфигурација терена. Непрегледна равница, без икаквих природних заклона, наметнула је укопавање.
У зору 12. априла 1945. интензивном артиљеријском ватром и дејствима из ваздуха, припремљен је пробој. Њемачке положаје је тукло приближно 120 артиљеријских цијеви, а током два налета по 50 летјелица циљало је њемачке положаје.
Отпор Нијемаца је сломљен, а фронт је пробијен, преноси Тањуг.
Снаге Југословенске армије наставиле су одмах брз продор пут запада. Истог дана ослобођени су Товарник, Шидски Бановци, Илача, Адашевци, Вуковар. Потом је ослобођена Жупања па Винковаци.
Југословенска армија по пробоју Сремског фронта наставила је жустро напредовање све до границе са Аустријом односно Италијом.