Вриједност глобалног тржишта вештачке интелигенције (АИ) ће до 2033. године порасти прилижно 25 пута и достићи 4,8 билиона долара, што је отприлике величина економије Њемачке, а саме технологије вјештачке интелигенције ће утицати на 40 одсто радних мјеста широм свијета, наводи се у новом извјештају Конференције Уједињених нација о трговини и развоју (УНЦТАД).
Према извјештају, ширење вјештачке интелигенције ће повећати продуктивност рада, али може и да доведе до значајног раста неједнакости између развијених земаља и земаља у развоју.
– Аутоматизација у вези са вјештачком интелигенцијом често појачава предност капитала над радом, што може повећати неједнакост и смањити конкурентску предност јефтиног рада у земљама у развоју – додаје УНЦТАД.
Аналитичари УНЦТАД-а, такође, примјећују да је област вјештачке интелигенције „високо концентрисана“ у рукама прилично уске групе компанија које најактивније развијају ове технологије.
Око 100 компанија чини око 40 одсто свих улагања у истраживање и развој у овом сектору, а већина њих се налази у Сједињеним Америчким Државама и Кини.
Организација је примијетила да 118 земаља свијета, углавном државе са ниским приходима, уопште не учествује у међународном дијалогу о вјештачкој интелигенцији нити развија сопствене стратегије у овом правцу, наведено је на веб страници УН.
Ово није први извјештај велике међународне организације који истиче негативне утицаје вјештачке интелигенције у смислу неједнакости и незапослености.
У јануару је Свјетски економски форум саоштио да 41 одсто послодаваца планира да смањи број чланова особља у областима у којима АИ може да их замијени.
Прошле године је директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева рекла да ће вјештачка интелигенција утицати на 26 до 60 одсто радних мјеста у различитим земљама, пренијели су медији.