Романије - Љубав побјеђује! 
Предсједник Радне групе за израду новог устава Републике Српске Витомир Поповић изјавио је данас у Источном Сарајеву да овај устав практично има за циљ да повеже континуитет првог устава из 1992. године и да регулише нека друга питања која су од значаја за будућност и опстанак Републике Српске.
– Устав Републике Српске најстарији је устав на просторима дејтонске БиХ, донијет 28. фебруара 1992. године, након чега је претрпио велики број амандмана, укључујући амандмане које је наметао високи представник Волфганг Петрич – рекао је Поповић, који је уводним излагањем отворио прву јавну расправу о Нацрту устава Републике Српске.
Према његовим ријечима, наметало се питање да ли је боље ићи у израду пречишћеног текста Устава или евентуално у доношење новог устава.
– Кад су устави у питању као највиши правни и политички акт, није уобичајено да се иде у пречишћене текстове након превеликог броја измјена, амандмана – објаснио је Поповић, који је подсјетио да је Народна скупштина Српске заједно са Одбором за уставна питања предложила да се приступи изради новог устава Републике Српске.
Говорећи о новом уставу, Поповић је навео да садашњи устав није дефинитивно утврдио мјесто главног града Републике Српске
– Нацртом устава је предвиђено да то буде Бањалука, као административни центар Републике Српске, а да на Палама, мјесту стварања првих институција Републике Српске, имамо пријестоницу – рекао је Поповић.
Он је додао да Нацрт устава третира и питања у вези са нефункционисањем одређених институција из нивоа заједничких институција које су везане за ниво одбране.
Говорећи о томе да Нацрт предвиђа да Република Српска има своју војску, Поповић је подсјетио да је војска раније била у надлежности одвојено Републике Српске и Федерације БиХ, али да је послије постигнут договор политичких представника да војска иде на ниво заједничких институција.
Према његовим ријечима, цијело поглавље новог устава посвећено је људским правима и слободама, док су одредбе о економском уређењу практично остале исте.
– Кад је у питању језик, јасно је речено да су сви народи који живе на територији Републике Српске равноправни и да свако има право на ћириличко и латинично писмо, да говори језиком који припада његовом народу – прецизирао је Поповић.
Он је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске утврдила Нацрт устава на приједлог Одбора за устав Српске.
– Претходно је то радила једна посебна група која је понудила текст. Сад смо у фази јавне расправе, у току које свако може да поднесе примједбе, сугестије. Радна група која спроводи јавну расправу све те примједбе доставиће Одбору за уставна питања који ће оцијенити шта од тога може да се укључи или евентулано шта да се искључи из постојећег Нацрта устава и доставиће то комисији која се бави писањем текста – објаснио је Поповић фазе које претходе достављању коначног текста устава на усвајање Народној скупштини Републике Српске.
Јавне расправе, навео је, након данашње у Источном Сарајеву, биће одржане сутра у Требињу, потом у четвртак, 3. априла, у Приједору и петак, 4. априла, у Градишци, а потом слиједе у Зворнику, Бијељини, Добоју и Бањалуци.
На новинарско питање да ли се може десити да неки спољни фактор поништи нови устав, Поповић је рекао да се никада није десило да се представници страних земаља уплићу у то да ли ће нека земља усвојити устав и шта ће се у њему налазити.
Поповић је става да питање Сипе и неких других ствари које су ријешене у Парламентарној скупштини БиХ може да се ријеши на нивоу Републике Српске.
– Све оно што није дало одређене резултате, поготово оно што је наметнуто одлукама високих представника, а не на добровољној основи, има право на враћање тамо гдје се налазило – закључио је Поповић.
Члан Радне групе за израду новог устава Републике Српске Драган Дакић изјавио је да Српска кроз овај процес упражњава свој демократски капацитет да дјелује у оквиру својих дејтоном прописаних надлежности.
Дакић, који је у Источном Сарајеву учествовао на првој јавној расправи о Нацрту устава, истакао је да је Република Српска у дејтонску БиХ унијела свој устав и има право да регулише своје уређење аутономно у задатим оквирима.
Када је у питању усвајање новог устава, Дакић објашњава да може да се разговара по којој ће се процедури овај устав бити усвајан.
– Радна група дијели мишљење да нацрт новог устава треба да има континуитет са претходним Уставом. Међутим уставотворна надлежност Републике Српске и Народне скупштине не условљава је да прати процедуре тренутног устава. Једно је усвајање новог устава, а друго је потпуно ново уставотворење – рекао је Дакић.
Он је додао да се у овој фази ради по прописима како актуелни Устав прописује.
– Ако желимо да сачувамо континуитет, један од битних услова јесте да се нови устав усвоји по процедури коју предвиђа тренутно важећи Устав – рекао је Дакић и додао да је то како ће устав бити усвајан ствар политичке одлуке.
Он је истакао да је за сваку надлежност за чије преношење на ниво БиХ постоји било каква мана воље то валидан правни основ да се ревидира, односно постави питање валидности таквог преноса надлежности.
– И по међународном и по домаћем праву то представља разлог за ревидирање – рекао је Дакић, који је професор међународног права и савјетник предсједника Народне скупштине Републике Српске.
Члан Одбора за уставна питања Народне скупштине и посланик СНСД-а у Народној скупштини Дамјан Шкипина сматра да ће нови устав добити двотрећинску, а можда и апсолутну подршку, јер је ријеч о важном питању за Републику Српску и њене грађане.
– Оно чиме грађани Источног Сарајева могу бити задовољни јесте да се граду Источном Сарајеву и Палама враћа легитимитет као мјесту гдје је све кренуло и гдје су створени Република Српска и њене институције – рекао је Шкипина.
Посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Дарко Берјан рекао је да посланици ове странке неће гласати за доношење новог устава, јер није ријеме за то.
Јавној расправи, која се одржавала у Скупштини града Источно Сарајево, присуствовали су представници Универзитета у Источном Сарајеву, академске заједнице, локалних заједница и политичких странака.
