Члан 3 Статута Интерпола јасно дефинише да је строго забрањена било каква активност или интервенција у питањима или случајевима који имају политичку, војну, вјерску или расну позадину.
Интерпол у Лиону, према свом уставу, не би требало да се бави захтјевом из БиХ да распише такозвану црвену потјерницу за Милорадом Додиком, предсједником Републике Српске, и Ненадом Стевандићем, предсједником Народне скупштине Републике Српске.
У члану 3 Статута Интерпола јасно пише да је „у организацији строго забрањена било каква активност или интервенција у питањима или случајевима који имају политичку, војну, вјерску или расну позадину.“
Прогон Милорада Додика и Ненада Стевандића има јасну политичку позадину. Дакле, обавеза Интерпола је да не поступа по политичким прогонима јер ова међународна институција итекако држи до свог угледа.
У свом стогодишњем постојању, Интерпол се трудио да остане објективан, неутралан и независан у свом раду, што је и предвиђено Статутом, Правилником о обради података, разним резолуцијама Скупштине Интерпола, као и другим политичким актима ове организације.
Такође, важно је напоменути да Додик и Стевандић имају држављанство Србије, која је чланица Комитета Интерпола, има официра за везу са Интерполом и чланица је Интерполове Академије.
Вануставни Суд БиХ је тражио расписивање интерполове потјернице, она је у систему, али се по њој не може и не смије поступати јер коначну ријеч даје Интерпол у Лиону. Милорад Додик и Ненад Стевандић, које Сарајево политички прогони, не би требало да се нађу на интерполовој потјерници, а свако даље тумачење поступака институција у Сарајеву има више политичку него правну позадину.