Романије - Љубав побјеђује! 
Централна изборна комисија Босне и Херцеговине (ЦИК) због преурањене кампање, злоупотребе ресурса и злоупотребе дјеце у политичке сврхе казнила је странке и појединце са укупно 922.000 КМ, а што, судећи по учесталости кршења закона, и није довољно.
Када је ријеч о странкама, највише је кажњен СНСД, и то са укупно 120.000 КМ, док је Драшко Станивуковић, предсједник ПДП-а, појединац са највише изречених казни, и то 38.000 КМ. Иза СНСД-а највише казни је изречено СДА, и то укупно 109.000 КМ, док је на трећем мјесту ПДП, који је кажњен са 81.500 КМ.
Странке и појединци током прошле и у овој години највише су кажњавани због преурањене кампање. По том основу ЦИК је изрекао 146 казни укупне вриједности 690.000 КМ. Након тога слиједе казне за злоупотребу дјеце у политичке сврхе, гдје је изречено 27 новчаних казни у вриједности од 126.000 КМ те „свега“ 21 новчана казна у вриједности од 106.000 КМ.
„Из понашања политичких странака нисмо видјели да су казне одвраћајућег карактера, иако су те казне значајно повећане у односу на оно што смо имали. Проблем је чињеница што већина владајућих партија своју кампању, па и те санкције, не финансира из средстава до којих тешко долази, већ из прихода који су углавном из буџета“, рекао је Срђан Траљић из „Транспаренси интернешнела БиХ“.
Иначе, ова организација је, када је ријеч о злоупотреби ресурса, преурањеној кампањи и злоупотреби дјеце у политичке сврхе, била најактивнија. Углавном, ЦИК је одлуке о казнама доносио по њиховим приговорима, а осим тога реаговали су у мањем броју случајева и по службеној дужности, али и по приговорима осталих политичких партија.
Траљић сматра да је највећи проблем став који је заузео ЦИК, а који се односи на злоупотребу ресурса, истовремено наглашавајући да је поражавајуће да су од 200 и нешто пријава само у 11 случајева изречене те казне.
„Неколико пријава нам је отпало под образложењем да је новац планиран буџетом иако средства нису била редовна и нису планирана ранијих година. Нашли смо неколико случајева да су средства исплаћивана из буџетске резерве која су по дефиницији непланирана средства, али образложење ЦИК-а је да је и буџетска резерва планирана буџетом.
Заузели су став да се нико не може казнити“, рекао је Траљић, додајући да је питање да ли би евентуално повећање казни дало резултат и наглашавајући да у БиХ с овим нивоом корупције треба мијењати многе ствари како би се преурањеној кампањи и злоупотреби ресурса стало украј.
Што се тиче казни, међу странкама које су платиле значајан износ је и СДП, који је укупно кажњен са 66.000 КМ, док је СДС заједно са СДС-ом „Воља народа“ и појединачним кандидатима тих странака кажњен са око 55.000 КМ.
Иначе, ЦИК је током прошлих избора први пут озбиљно приступио кажњавању политичких партија и појединаца, мада из сједница на којима се о томе одлучивало може се закључити да им пракса и није била уједначена јер су у појединим случајевима кажњавали партије и појединце, а у другим практично истим случајевима их ослобађали.
У појединим случајевима ЦИК је кажњавао и због преношења текстова на личним Фацебоок профилима, а неки су кажњени и што су објавили листе кандидата, иако су те исте листе кандидата биле већ објављене и послане у иностранство онима који гласају путем поште.
Углавном, ЦИК се водио тиме да први пут партије и појединце за прекршај казни са минималном казном од по 3.000 КМ, а у случају почињења истог прекршаја онда касније те казне повећавао. Овој пракси поједини чланови ЦИК-а као што је Вања Бјелица Прутина су се противили, истичући да те казне треба да буду далеко веће с обзиром на то да мање-више углавном исте партије и појединци крше Изборни закон БиХ.
Тренутно се пред Централном изборном комисијом налазе захтјеви већине партија и појединаца да се казне које су им изречене плате у ратама, а што ЦИК углавном одобрава.
