Романије - Љубав побјеђује! 
Љутња није само непријатно осјећање, већ може имати и негативне ефекте на наше здравље.
Унајбољем случају, бијес нас упозорава на опасност и подстиче на акцију, али када су искуства љутње пречеста, сувише интензивна, трају предуго или су несразмјерна догађају који га покреће, емоција може имати проблематичне ефекте на наше благостање и наше здравље,
– Бијес је дио одговора на борбу, смрзавање или бјекство у коме надбубрежне жлијезде преплављују тијело хормонима стреса, као што су адреналин и кортизол – објашњава др Чип Тафрате, клинички психолог и професор.
Доживљавамо физиолошке ефекте као што су убрзани откуцаји срца и крвни притисак, а тијело се физички припрема за борбу да би се одбранило или побјегло од опасности. Иако је овај систем одговора на стрес у нашем тијелу еволуирао да би нас заштитио, у већини случајева нам није потребно додатно појачање енергије да бисмо се изборили са оним што изазива наш бијес.
А хронична активација хормона стреса доводи до озбиљних физичких и психичких болести. Ево неких здравствених ефеката бијеса на које треба да обратите пажњу.
Бијес стресира срце
Доживљавање бијеса покреће тијело да ослобађа хормоне стреса, који временом могу утицати на здравље срца. Истраживања показују да бијес (чак и тренутна љутња мјерена промјенама у изразу лица) доводи до промјена у срцу које погоршавају способност мишића да пумпа крв, што може довести до високог крвног притиска и накнадних компликација (као што су болести срца, срчани удар, мождани удар и метаболички синдром). Истраживања, сходно томе, показују да људи са већим бијесом (они који су склони да ситуације доживљавају као непријатељске и мање су способни да контролишу своје непријатељске мисли и осјећања) имају већи ризик од коронарне болести срца.
Бијес повећава ризик од срчаних удара
Истраживања такође сугеришу да је бијес посебно повезан са већим ризиком од срчаног удара. У систематском прегледу који је посматрао студије са укупно скоро 4.000 учесника из више од 50 медицинских центара у Сједињеним Државама, истраживачи су открили више од двоструко повећање срчаних удара у року од два сата након избијања бијеса.
Љутња може пореметити варење
Многа истраживања показују да су мозак и цријева у сталној комуникацији и утичу једни на друге. Једна улога нашег аутономног нервног система је да помаже у регулисању варења. Али то може бити поремећено када тијело пређе у режим борбе или бијега, као што се може десити као одговор на стрес. Дугорочно је хронични стрес повезан са развојем инфламаторне болести цријева (ИБД), синдрома иритабилног цријева (ИБС) и гастроезофагеалног рефлукса (рефлукс гастроезофагеалне болести).
Превише љутње омета ментално здравље
Бити у стању љутње може утицати и на ментално здравље. Истраживања показују да је љутња често повишена код емоционалних поремећаја, као што су анксиозност и депресија, и повезана је и са лошијим симптомима и са мањим одговором на лијечење. Бијес такође може утицати на нашу концентрацију и обрасце размишљања.
