Романије - Љубав побјеђује! 
Грађани су већ дуго на удару константних поскупљења хране и осталих потрепштина без којих се не може.
Најосјетљивији су на цијене оних намирница које свакодневно купују, а које су отишле небу под облаке. Тачније, које су толике, да би се над њима забринули и грађани развијених европских земааљ који имају далеко већа примања.
Потрошачи не могу да се помире ни са чињеницом да је у једној продавници одређени производ кудикамо скупљи од истог артикла на неком другом продајном мјесту.
Примјера ради, велика „Милка“ чоколада може да се купи по 6,5 КМ, док у појединим радњама кошта и безобразник 16,5 КМ?!Дакле, један те исти производ, а цијена му различита за невјероватних 10 КМ, о чему је Српскаинфо већ писала.
Наравно, чоколада није усамљен примјер надувавања маржи које се ломе преко леђа грађана, а на којима власници маркета зарађују екстрапрофит.
– Овдје је ријеч о класичној пљачки грађана. Јер, ако зараду има неко ко један производ продаје по, на примјер 5 КМ, замислите колико тек профитира онај ко је исти производ зацијенио неколико пута. Јасно је да потрошач има избора да нешто пазари или не, али веома често смо приморани да купимо далеко скупље намирнице, јер нисмо у прилици или немамо времена да одемо у радњу гдје су оне јефтиније. Зато би требало нешто урадити да се они најалавији казни јер, док они на нама згрћу паре, ми смо готово у потпуности осиромашили – истиче Мирко С, возач из Банајлуке.
Економисти објашњавају да би било сврсисходно да инспекцијски органи направе одговарајуће контроле маржи које зарачунавају трговци.
– Тамо гдје се покаже да су те марже драматично веће, то би требало да се јавно обзнани. Тачније, да потрошачи за сваки трговински ланац знају колика је маржа за коју групу производа. Ако грађани виде да један трговински ланац или неко у том ланцу дистрибуције драматично повећава своје марже, могу да га казне тако што више никад неће отићи тамо да купују – каже за Српскаинфо професор економије Предраг Млинаревић.
Додаје да би добра била и пракса прављења такозване црне листе, на којој би се нашли они који на некоректно високим маржама стичу огроман профит.
– То би оне који управљају трговинским ланцима натјерало да престану да „лове у мутном“, односно, да престану да експлоатишу потрошаче за стицање тог екстрапрофита – поручује Млинаревић.
