Романије - Љубав побјеђује! 
641 – Кинеска принцеза Вен Ченг удала се за владара Тибета, на основу чега је касније Кина полагала право на суверенитет над том јужном планинском облашћу.
1507 – У бици с побуњеницима у Навари погинуо је Чезаре Борџија, италијански пустолов, политичар и кардинал. Син папе Александра ВИ послужио је Макијавелију као узор политичког цинизма и сматра се да га је Борџијин начин владања подстакао да напише дело „Владар“.
1537 – Турци су заузели далматинско утврђење Клис које је дуго одолевало турском надирању из Босне. У борби је погинуо и легендарни сењски капетан и клишки кнез Петар Кружић. Исте године Турци су основали клишки санџак који је обухватао цело далматинско залеђе и део Босне.
1832 – Рођен је енглески капетан Чарлс Канингем Бојкот, против кога је 1880, док је управљао једним енглеским лендлордством у Ирској, примењен ненасилни отпор одбијањем сарадње. Такав вид отпора касније је назван по њему – бојкот.
1848 – У Бечу су избиле велике студентске демонстрације против апсолутистичког режима канцелара Клеменса Метерниха што је био почетак револуције која је потресла темеље Аустрије и довела до слома Метерниховог апсолутизма.
1854 – Велика Британија и Француска су закључиле савез с Отоманским царством против Русије у Кримском рату.
1856 – Рођен је Степа Степановић, један од најистакнутијих српских војсковођа у два балканска и у Првом светском рату. Чин генерала добио је 1907, од 1908. је био министар војске, а после победе на Церу у августу 1914. унапређен је у чин војводе. Извео је пробој Солунског фронта и разбио бугарску одбрану у Првом светском рату, што је допринело капитулацији Бугарске у септембру 1918.
1868 – Скинута је забрана с правописа Вука Стефановића Караџића и дозвољена је његова употреба. Решење о томе донео је на основу одлуке кнеза Михаила Обреновића, министар просвете Димитрије Црнобарац, бечки и париски доктор наука. Забрана је скинута четири године после Караџићеве смрти.
1880 – Рођен је српски писац Владислав Петковић Дис, уз Симу Пандуровића и Милана Ракића, најзначајнији песник српске модерне с почетка 20. века. При повратку из Француске 1917, где је избегао у време Првог светског рата, Дис се утопио код Крфа када је немачка подморница торпедовала брод на којем се налазио. Објавио је две збирке песама „Утопљене душе“ и „Ми чекамо цара“.
1881 – Рођен је турски државник Мустафа Кемал, познат као Ататурк, први председник Турске. Под његовим вођством 1922. збачен је последњи султан Мухамед ВИ, а 1923. проглашена република. Спровео је значајне реформе које су биле темељ за стварање модерне европске државе.
1907 – У експлозији ратног брода „Јена“ у француској луци Тулон погинуло је најмање 118 људи.
1925 – Умро је кинески револуционар и државник Сун Јат Сен, отац модерне Кине и њен први председник (1911-12). Године 1894, повео је борбу за рушење монархије, а 1905. основао Савезну лигу из које је 1912. настала странка Куоминтанг. Након његове смрти вођство над Куоминтангом преузело је десно крило странке предвођено Чанг Кај Шеком (Цхианг Каи Схек).
1938 – Предвођене Адолфом Хитлером, немачке трупе су умарширале у Аустрију, чиме је та држава припојена Трећем Рајху.
1947 – Председник САД Хари Труман прокламовао је у Конгресу доктрину о помоћи земљама угроженим од комунизма („Труманова доктрина“). Прва средства су дата Грчкој и Турској.
1964 – Умро је српски сликар Јован Бијелић, члан Српске академије наука, један од најзначајнијих српских и југословенских ликовних стваралаца 20. века. Од 1919. до 1925. био је сценограф Народног позоришта у Београду, а истакао се и као педагог („Портрет девојке“, „Купачица“, „Јајце“, „Кћи уметникова“, „Двориште“).
1966 – Индонежански парламент лишио је Ахмеда Сукарна свих функција, укључући положај председника Републике, а генерал Сухарто је постао вршилац дужности шефа државе.
1971 – Премијер Хафез ал Асад изабран је референдумом за председника Сирије.
1978 – Партије левице су први пут у историји Француске добиле апсолутну већину у првом кругу парламентарних избора.
1984 – У Великој Британији је почео генерални штрајк рудара.
1993 – У серији експлозија 13 подметнутих бомби у индијском граду Бомбај погинуло је најмање 200 људи, а 1.100 је рањено.
1999 – Пољска, Чешка и Мађарска постале су чланице НАТО пакта. То су биле прве земље бивше чланице Варшавског уговора које су приступиле НАТО-у.
1999 – Умро је Јехуди Мењухин, један од највећих виолиниста 20. века. Почео је да свира у петој години, а светску славу стекао је у седмој, када је на концерту у Сан Франциску свирао Менделсонов концерт за виолину. Основао је 1963. „Школу Јехуди Мењухина“ за музички надарену децу.
2001 – Уз посредовање међународне заједнице представници српске власти и побуњених Албанаца на југу Србије потписали су споразум о прекиду ватре.
2001 – У акцији уништавања неисламских културних споменика талибанске власти у Авганистану уништиле су два највећа кипа Буде у свету стара неколико хиљада година.
2002 – Савет безбедности УН је на предлог САД усвојио резолуцију у којој се по први пут помиње Палестина као посебна држава, поред Израела.
2003 – У атентату у Београду, испред седишта Владе, убијен је премијер Србије и лидер Демократске странке (ДС) Зоран Ђинђић. Био је први демократски премијер Србије. За време његовог мандата СР Југославији су укинуте санкције уведене за време режима Слободана Милошевића, отпочео је процес демократизације друштва и коренитих економских и социјалних реформи, а Србија се отворила према свету.
2009 – Амерички финансијски шпекулант Бернард Медоф (73) признао је пред Савезним судом на Менхетну да је аутор највеће финансијске преваре у историји, којом је клијенте своје „понзи шеме“, инвестиционог пандана пирамидалној штедњи, оштетио за чак 65 милијарди долара. Медоф је осуђен на 150 година затвора.
2015 – Преминуо је Тери Прачет, британски писац један од најпознатијих у области фантастике, који је светску славу стекао серијом романа о Дисксвету.
2017 – Смењена председница Јужне Кореје Парк Геун-хје напустила је председничку палату у Сеулу, два дана након што је Уставни суд донео одлуку о њеном опозиву због корупционашког скандала.
