Трамп и Путин против Зеленског

Вашингтон и Москва су украјинског председника прикључили на политички респиратор па слављени херој бивше америчке администрације и Европљана можда броји своје последње недеље или месеце.

Изненађени су само они који нису желели да верују да ће Доналд Трамп брутално кажњавати дојучерашње савезнике и награђивати аутократу који је, као и он, претња демократији. Амерички председник се брзо посветио заустављању рата на истоку Европе, а његов очекивано скори сусрет са Владимиром Путином биће крешендо политике циничне прорачунатости која ће Русију наградити за агресију, a Украјину казнити губитком територија и увредљиво маргинализовати Европљане.

Трамп се неко време ослањао на тврду реторику претећи Москви царинама и санкцијама уколико одбије преговоре, а онда се све променило после телефонског разговора са Путином 12. фебруара. Секретар за одбрану Пит Хегсет развејао је све наде Кијева око чланства у НАТО, а жељу да се Украјина врати у границе пре 2014. назвао је „нереалистичном”. Вашингтон је прихватио платформу Кремља да чланство у НАТО не долази у обзир и да су преговори могући само уз уважавање „реалности на терену”.

Признањем да Русија има „адуте у руци” – петину украјинске територије коју је окупирала – Трамп омогућава Путину да у преговоре уђе сигуран да ће задржати део онога што је у рату освојио. Амбасадор Русије у УН то је већ потврдио: „Украјина је неповратно изгубила не само Крим већ и народне републике Доњецк и Луганск, као и области Херсона и Запорожја које су се придружиле Русији”, рекао је Василиј Набензја.

Еруптивна тензија најављена говором потпредседника Џеј Ди Венса на минхенској конференцији о безбедности и продужена билатералним преговорима шефова америчке и руске дипломатије у Ријаду, достигла је врхунац Трамповом изјавом да је украјински председник Володимир Зеленски „диктатор”, да је одговоран што су руске трупе пре три године умарширале у његову земљу и да је једина ствар у којој је био добар његова игра по тактовима Џоа Бајдена.

Критичари из Кијева и европски лидери тврде да је Трамп понудио Путину уступке и пре преговора. Какве безбедносне гаранције САД Кијев може да очекује док Американци и Руси заједнички раде на политичкој елиминацији Зеленског који никада није уживао симпатије Трампа, а Путину је омражени вођа режима који би требало „денацификовати”?

Вашингтон и Москва доводе у питање легитимитет власти Зеленског коме је мандат истекао маја прошле године, али нови избори нису могли да се одрже због ратног стања. Трамп ниподаштавајуће изјављује да Зеленски нема више од четири процента подршке иако испитивања показују да је она око 60 одсто. Украјинац узвраћа да Трамп живи у „балону” руских дезинформација.

Москва не крије да очекује да Украјинце у будућности предводи нова личност – по могућности наклоњена Кремљу – што је мало вероватно пошто је Путин инвазијом и систематским разарањима од Украјинаца направио истинске непријатеље. Нико близак Москви нема шансу да постане председник.

Трамп и Путин су Зеленског прикључили на политички респиратор. Слављени херој бивше америчке администрације броји своје последње недеље или месеце. Још је у игри па понавља да неће прихватити никакав споразум склопљен њему иза леђа. То кажу и Европљани. Вашингтон тврди да ће Кијев и Брисел бити укључени у касније фазе преговора, али они не верују.

У току је тектонски потрес у односима прекоатлантских савезника. Трамп је одустао од политике кажњавања Москве због агресије и више га занима да Русе макар мало удаљи од свог стратешког ривала Кине. Пекинг свакако не угрожава Путинов режим, али Руси потајно страхују да Кинези представљају претњу на дуги рок.

Вођен бизнис интересима, Трампа истовремено занима руска понуда да амерички нафташи надокнаде губитак од 300 милијарди долара изазван санкцијама. „Постоје невероватне прилике за партнерство са Русијом, геополитичке и економске”, изјавио је државни секретар Марко Рубио.

Трамп захтева да Кијев Американцима препусти власништва над половином својих залиха ретких метала и тако отплати уложених 350 милијарди долара – што је знатно више од реалне помоћи у износу од 119 милијарди.

Када је Зеленски рекао да му треба времена да проучи предлог, речено му је да има сат времена да га потпише јер у супротном ризикује договорене састанке са Венсом и Рубијом. Зеленски није потписао, у Минхену се састао са Американцима, али је свакако изнервирао Трампа.

Кијев је покушавао да Трампа увери да Украјина није проблем већ да су препреке у Кремљу, али шеф Беле куће процењује да је Зеленски тај који се опире и одбија компромисе како би се успоставио „трајан мир”.

Трамп очекује исто што тражи од својих сарадника у Вашингтону и партнера по свету: апсолутну лојалност и послушност. Зеленски треба да се покори, онда може да иде.

Слично је и са Европљанима. Мање од месец дана након што је положио заклетву, Трамп ултимативно саопштава да више неће плаћати за очување мира у Европи и фокусира се на регион Азије и Пацифика и на границу према Мексику.

Трамп захтева финансијску дисциплину унутар НАТО-а имајући у виду да амерички трошкови за одбрану износе 968 милијарди долара годишње, док све европске чланице Алијансе издвајају 461 милијарду, мање и од Русије. „Трамп неће дозволити никоме да од Ујка Сема прави ’ујка наивчину’”, каже секретар Хагсет.

Нису само трошкови одбране препрека трансатлантском савезништву какво је успостављено после краја Другог светског рата. Трамп уноси елементе идеолошког раскола. Провоцира лидере либералних демократија пружајући отворену подршку европским популистичким и националистичким истомишљеницима. Шта друго значи када се потпредседник Венс састане са лидерком крајње десне Алтернативе за Немачку? И то уочи избора.

Путин до скора није могао да сања о оваквим поклонима. Председник за којим је Међународни кривични суд расписао потерницу због ратних злочина, добиће мир који легализује руска освајања и спектакуларно га из дубоке изолације катапултира у врх глобалне политике.