Побjедница конкурса „Бранислав Нушић“ за оригинални драмски текст је лирска трагикомедија „Рупа: мултиет(н)ичка бајка о страху“ Јелене Лучић из Сокоца из Републике Српске.
Конкурс који је недавно организован 44. пут, организовало је Удружење драмских писаца Србије под покровитељством Министарства културе Србије, а овогодишња награда први пут je додjељена аутору из Републике Српске.
Жири у саставу драматурга Владимира Ђурића Ђуре, књижевнице Тамаре Лујак и драматурга Зорана Стефановића закључио је да је умјетнички ниво овогодишњих текстова у просјеку знатно виши од претходног конкурса и како наводе, овог пута се многи текстови одвајају квалитетом и амбициозношћу, изнад стандардне слике српске драмске продукције.
„У ужој скупини веома добрих дјела, драме овог поријекла оштро се одвајају оригиналношћу, свјежином, дубином обраде и финим нијансама“, наводи се у саопштењу.
Међу другим особинама овогодишњих текстова који су конкурисали за ову награду, посебно се издваја главна – тематска и идејна – тиче се приказивања и промишљања колективне судбине породице, социјалних група, Срба и блиских народа, па и човјечанства.
У образложењу жирија о додијели ове награде за комад „Рупа“ наводи се да се радња ове лирске трагикомедије односи на улогу четири комшинице и једног „Врапца“ у догађају који је пореметио локалне и свјетске војне снаге гашењу система „Звијери“, извора зујања и ненормалности у животима становништва.
„На већином питом начин, успутно, кроз комшијски микросвемир, описана је савремена Босна и Херцеговина, сва каква је по реалности између апсурда, комедије, фантазма, менталитета, окова прошлости, неминовне геополитичке судбине и прозирности свих димензије лажи у којима смо (су)живјели“, наводи се у образложењу жирија.
Такође, жири указује да се комад одваја и ставом о реалној вриједности живота и живљења, које људскост ипак после свега може да обнови.
Кроз пажљиво грађену радњу, хуморне микрообрте и мајсторски осјећај за сведен језик често провејава оно што у ваздуху баштинимо од Петра Кочића, Бранка Ћопића, Абдулаха Сидрана, Емира Кустурице или Новог примитивизма, али је ово и комад са сопственим оригиналним приступом, изразит допринос нашој западној драматургији.
„Све је у комаду ‘Рупа’ најчешће ‘лагано’ суптилно плетено и изведено, поетски и мисаоно, на одмјерен начин. Двије важне димензије се крију у овом поступку. Прва је живописни балкански одзив на апсурд Семјуела Бекета, јер босански Годо ипак долази, макар преко кровова или у сновима. Друга димензија је директна веза комада са српском жанровском фантастиком, нарочито у прози писаца око ‘Знака Сагите’ прије свега сензибилитетски блиском ужичком титану Драгану Филиповићу Фипи, а у неким заумним или фантастичким елементима и Зорану Јакшићу (1960-2025), Владимиру Лазовићу, Бобану Кнежевићу и другим водећим ствараоцима фантастике као важног културног феномена“, наводи се у образложењу жирија.
Жири у образложењу указује да вјерује да култура која муку свог историјског усуда и свакодневицу може да претвори у поетско и универзално а да то буде гледљиво, забавно и љековито, да је то култура која ће сутра обновити и залијечити свој народ и друштво.
Жири комад препоручује за штампу и извођење.
„Са пажњом ишчекујемо да чујемо на сцени и да видимо отјелотворену оригиналност и зачудност овог наизглед неамбициозног комада, када многе добре данашње драме у поређењу с овом дјелују као већ виђено“, закључио је жири у свом образложењу.
Конкурс се одржава од 1980. године, а досадашњи добитници су Драган Томић, Божидар Зечевић, Ненад Прокић, Миодраг Караџић, Јелица Зупанц, Миладин Шеварлић, Синиша Ковачевић, Радослав Златан Дорић, Иван Панић, Момчило Ковачевић, Стојан Срдић, Горана Баланчевић, Милица Констатиновић и други угледни драматичари.
Јелена Лучић рођена је на Сокоцу 1977. године, по образовању је дипломирани педагог Универзитета у Бањалуци и апсолвент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, одсијек Општа књижевност и театрологија.
По занимању је лектор и графички уредник, учествујући у објављивању десетина научних монографија, зборника, часописа и књижевних дјела.
По вокацији је драматичарка, књижевница и редитељка, прозу, драме и критике објављује у књижевној периодици, ради и као стални сарадник часописа за језик, књижевност и духовност „Бокатин дијак из Лопара“.
Режирала је 2019. свој драму „ЕУ.ПМ“ са колегама са одсијека Општа књижевност и театрологија у Источном Сарајеву, а са Студентским позориштем Пале поставила је 2022. свој други комад „Непознате животиње“, који је 2023. објављен у збирци савремене драме источног дијела Републике Српске.
Ова награда је њено прво признање на националном и регионалном нивоу.