Ако бог да и у Будви ћемо изградити храм који ће бити прави украс града. Заслужују то Паштровићи. Баста то Грбљанима, рекао је пре нешто више од шест година за „Политику” тадашњи митрополит Црногорско-приморске митрополије Амфилохије. Сада, након пет година од како се упокојио, одјекнула је вест да ће се у метрополи црногорског туризма градити Саборни храм Српске православне цркве јер је Савет за ревизију урбанистичког пројекта дао позитивно мишљење на извештај о јавној расправи.
Према планском документу, велелепно православно здање градиће се након што се измести градска капела из дворишта Цркве Света Петка, на површини већој од три хектара. Посебним планским документом планирана је изградња мултифункционалног објекта уз храм, звоника, јавне гараже и платоа за окупљање испред храма. Аутор идејног пројекта храма је архитекта Драгутин Дубљевић.
На поменутим парцелама налазе се цркве Св. Петке и Св. Параскеве, које ће бити посебно заштићене, док ће парохијски дом, који је у функцији Митрополије црногорско-приморске, бити уклопљен и усклађен са планираним саборним храмом.
У нацрту урбанистичког пројекта, у блоку 18, планира се изградња православног саборног храма са пратећим објектима, звоником и платоом. Обезбеђен је и простор за око 170 паркинг-места. Предвиђено је и конзервирање Мајнског гробља и очување комплекса Цркве Св. Петке у складу са студијом заштите културне баштине, измештање постојеће градске капеле из блока 18 у блок 29, завршетак изградње стамбено-пословног објекта у складу са идејним решењем на које је добијена сагласност градског архитекте. Такође, планирана је и ревитализација фасаде постојећег објекта парохијског дома у складу са планираним саборним храмом, очување и унапређење постојеће зелене површине, увођење нових зелених површина и одржавање и унапређење партерног уређења.
Како је планирано, у блоку 29 планира се изградња нове градске капеле са платоом у складу са пројектом постојеће градске капеле, приступна сервисна саобраћајница у функцији капеле, проширење и уређење постојећег гробља, увођење нових заштитних зелених коридора, као и реконструкција постојећих оградних зидова и подзида. Планирано је задржавање постојећег гробља и његово проширење. Капацитет постојећег гробља је 380 гробних места, а могуће је проширење за оријентационо 120 гробних места.
Градиће се и нови објекат градске капеле, али је планским документом прецизирано да је постојећа капела „вредно ауторско дело архитекте Слободана Митровића из Будве”. Влада је саопштила да је плански основ за израду УП комплекса православног саборног храма дат у детаљном урбанистичком плану Подкошљун, којим је дефинисана обавезна израда урбанистичког пројекта. Изградња храма планирана је у блоку 18, а предвиђено је и проширење гробља у блоку 29.
У лето 2020. митрополија је предала тадашњем в. д. главног градског архитекте Младену Ивановићу захтев за давање сагласности на идејно решење будућег храма. Ивановић је тада предочио митрополији да је неопходно да се за црквени комплекс изради урбанистички пројекат, за шта је тада задужено министарство одрживог развоја.
„Амбијентална и функционална повезаност, те урбанистичка диспозиција, упућују на неопходност планског сагледавања блокова 18 и 29 као јединствене целине од око 3,30 хектара. Министарство просторног планирања, урбанизма (чији је министар Славен Радуновић), и државне имовине задужено је да организује јавну расправу и да након тога припреми и влади достави предлог урбанистичког пројекта, са извештајем о спроведеној јавној расправи”, став је владе.
Одјеци звона са саборног храма у Будви одазиваће се молитвеним појима Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, као и Саборног храма Свети Сава у Београду…