Романије - Љубав побјеђује! 
Свети Теофан Затворник у својој књизи открива дубљи смисао ове јеванђелске приче – о напуштању, губитку, али и о бескрајној Очевој љубави и милости, која чека сваког ко се покаје и врати на прави пут.
Парабола о блудном сину једна је од најпознатијих јеванђелских прича, али да ли смо икада застали да дубље размислимо о њеном значењу? Свети Теофан Затворник у својој књизи, у Недељу блудног сина, поручује: „Она говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе…“ Његове речи не само да осветљавају ову причу у новом светлу, већ и нуде путоказ свима који трагају за истином и унутрашњим миром.
„О чему нам све не говори Недеља о блудном сину? Говори и о нашем спокојству и пуноти у дому Оца небеског, и о нашем безумном напуштању Очевог покровитељства ради необуздане слободе, и о богатом наслеђу који човек има без обзира на своју непокорност, о непромишљеном траћењу тог богатства на свакакве непотребности, и о крајњем осиромашењу као последици тога траћења.
Она говори и о томе како човек, освестивши се и дошавши к себи, промисливши и решивши да се врати многомилостивоме Оцу, са љубављу бива примљен и враћен у своје првобитно стање. И ко неће овде за себе наћи благу и корисну поуку?
Ако се налазиш у Очевом дому, не жури напоље на слободу. Јер, видиш како се завршио такав покушај?! Ако си, пак, отишао и проћердао иметак, онда се брзо заустави. Ако си све утраћио и упао у крајњу беду, брзо се реши и – врати се. Јер, тамо те очекује свака снисходљивост, ранија љубав и обиље.
И овај последњи корак се показује као најнужнији. О томе није потребно опширно говорити. Освести се, реши да се вратиш, устани и пожури ка Оцу. Његово наручје те чека отворено, готово да те прими.“
