Романије - Љубав побјеђује! 
“По питању банкарског сектора иза нас је веома изазовна и тешка година. Прије свега то је изазвано спољним ударима и притисцима које смо имали, али оно што показују подаци и оно што смо ми радили, мислим да смо и више него успјешно одољели свему томе и да смо направили успјешан искорак”, поручио је у интервјуу за Бањалука.нет директор Агенције за банкарство Срђан Шупут који се осврнуо и на друге теме које се тиче овог сектора и очекивања за 2025. годину.
Он је нагласио да је сектор банкарства у Републици Српској за сада је стабилан, те да је у сегменту депозита забиљежен велики раст депозита грађана који и даље вјерују банкарском сектору Републике Српске.
Како бисте оцијенили тренутно стање у банкарском сектору Републике Српске?
ШУПУТ: Пошто смо већ у фебруару 2025. можемо незванично говорити показатеље кретања сектора за претходну 2024. јер још увијек извјештаји стижу, али отприлике знамо трендове. Сектор је изузетно стабилан, много бољи него што је то било 2023. године. Ми имамо раст билансне активе, она је сада већ преко 11, 2 милијарде марака, имамо снажан раст депозита, како грађана тако и привреде. Имамо и раст кредитног порфолија банака, прије свега у мала и средња предузећа, то смо увијек говорили у нашим извјештајима што сматрамо да је јако добро. Оно што нас посебно радује у сегменту депозита јесте да имамо заиста један велики раст депозита грађана који и даље вјерују банкарском сектору Републике Српске. Мислим да је то јако добро зато што се вјерује институцијама, прије свега и Агенцији за банкарство, односно Влади Републике Српске и нас као регулатора, и економија Републике Српске ради у том сегменту. Профитабилност је исто тако порасла. У прошлој години, уз изазове које смо имали са каматним стопама које су расле због Еурибора, а и ево прошле године и Еурибор је почео да пада двије године након отварања сукоба у Украјини. Могу да кажем да је веома изазовна, тешка година иза нас по питању банкарског сектора. Прије свега изазвана спољним ударима и притисцима које смо имали, али оно што показују подаци и оно што смо ми радили, мислим да смо и више него успјешно одољели свему томе и да смо направили успјешан искорак.
Предсједник Републике Српске поручио је банкама да ће их затворити ако у року од три мјесеца не врате 750 милиона КМ депозита које су, како наводи, изнијеле из БиХ. Такође, тражи поврат додатних 150 милиона КМ које су банке инвестирале у обвезнице матичних држава. О чему се тачно ради и како то коментаришете?
ШУПУТ: Ја ћу као и увијек уназад колико сам ја на овој позицији рећи да није примјерено да било ко коментарише изјаве које даје наш предсједник Републике Српске, тако да ни Агенција, ни ја лично нисмо жељели да улазимо у то. То су ствари које он као дугогодишњи политичар и човјек који најбоље познаје прилике цијени. Ја могу рећи на шта се то односило. Билансна актива банака са сједиштем у Републици Српској, имамо их осам, је преко 11, 2 милијарде. Од тога близу осам милијарди су депозити. Оно што је јако важно, што нико на прави начин није пренио, јесте да управо од ових осам милијарди депозита, 97 одсто тих депозита су прикупљени овдје у Републици Српској. То су депозити грађана и привреде и сасвим је логично да се ти депозити, ако се прикупе овдје, да се овдје држе овдје и да се улажу кроз кредитну политику банака.
Ми смо већ у септембру прошле године донијели двије важне мјере, управо да се тај новац који се налази орочен у ино банкама у иностранству врати у Републику Српску. Исто тако донијели смо и једну мјеру гдје смо видјели да поједине банке вишак ликвидних средстава улажу у хартију од вриједности земаља Европске уније, односно Централних банака Европске уније. То је пракса свих банака у окружењу, међутим ми смо се водили логиком да исто тако банке могу да купују хартије од вриједности или да улажу у кредите у Републици Српској. Та мјера и та одлука је била донешена прошле године и она је већ резултовала да значајан дио тих средстава банке управо врате у Републику Српску. Тако да ја не видим то ни као пријетњу, ни као неку врсту застрашивања, то је једна ствар коју раде све земље, све економије које желе да новац ако је прикупљен овдје, да се тај новац упосли тамо гдје је скупљен. То је онако како ја видим. Опет, тај износ изречен, можете да видите у односу на осам милијарди депозита он је нешто испод 10 посто, али свакако је много боље да се новац оплоди у земљи у којој је прикупљен, него вани. С друге стране, морам да појасним ради читалаца за ваш портал, банке раде ино платни промет, банке морају да имају дио средстава вани, да извржавају обавезе за своје клијенте. Клијенти су сва правна и физичка лица, тако да банке морају да имају одређен дио средстава вани у другим валутама. То је најчешће у евру, и оно што постоји као наша подзаконска регулатива, да би банка испоштовала одређене параметре које ми као регулатори захтјевамо, морају дио новца имати вани.
Оно што је актуелно посљедњих година свакако су америчке санкције грађанима и привредним субјектима у Републици Српској, због чега су им угашени рачуни у одређеним банкама. Које је рјешење у таквим случајевима? На који начин сада ови субјекти врше трансакције, задужују се у погледу кредита, примају плату и слично?
ШУПУТ: Покушали смо да објаснимо да је ОФАК који уводи санкције од стране америчке администрације промијенио правила према Западном Балкану. Нама су те информације и нова правила дошла прошле године у марту. Банке су доведене у позицију да не угрожавајући своје пословање, да не би изгубили унутрашњи платни промет СWИФТ морају да примјењују та измијењена правила ОФАК – а, које доводе, као што сте и рекли, до гашења рачуна, како правним тако и физичким лицима. Ми смо врло интензивно радили на сваком приговору клијента, било да је банка испоштовала законске и подзаконске акте везано за такве рачуне, да ли је обавила комуникацију са клијентом, да ли је на прави начин извршила идентификацију свих ризика итд. Ми смо поједине банке кажњавали, ми и дан данас радимо контроле врло интензивно. У Народној скупштини Републике Српске су усвојене измјене и допуне Закона о банкама, у форми нацрта. Када дође форма приједлога, уколико се дају већа овлаштења или се промијени законска регулатива по том питању онда ће Агенција моћи да дјелује. Оно што ја мислим јеста да смо код физичких лица успјели и у разговору са банкама да тај рок не буде кратак, док код правних лица, нажалост, имамо Закон о облигационим односима који је врло јасан, у Закону о банкама немамо децидно наведен тај дио тако да је код нас у пракси да са банкама разговарамо и да видимо на који начин се таквим клијентима може изаћи у сусрет. Оно што је нама најгора ствар јесте да се гасе радна мјеста, гасе се фирме. Ми смо као Агенција за банкарство у септембру прошле године донијели двије одлуке, за све фирме и сва физичка лица која су погођена економском кризом о мораторијуму кредитних обавеза на годину дана. Одговорно тврдим да, све оно што је било у нашој моћи и што смо ми имали као алат кроз закон и подзаконска акта да смо искористили.
Каква су очекивања у погледу кретања каматних стопа за кредите, депозите?
ШУПУТ: Каматне стопе су, нажалост, у претходне двије и по године од отварања сукоба у Украјини почеле да “дивљају”. Оне су отишле из негативних каматних стопа горе. Ми смо одмах реаговали, прије двије године и донијели смо одлуку о ограничавању каматних стопа на кредите који су везани Еурибором гдје смо са банкама рекли ок, ако ви сматрате да требате да пратите раст Еурибора ви ћете онда морати издвајати више из ваше добити, и самим тим не можете терет кризе да свалите на клијента. Оно што смо видјели кроз ове двије године кроз нашу одлуку, наша одлука је успјела. Раст каматних стопа које су везане за Еурибор није ишао преко 1, 2 посто. У Европи су камате расле и преко 4 посто. Друга ствар која је била јако добра и стимулативна од стране банака, ми смо их ту подржали, јесте да све кредите који су везани са Еурибором пребаце на фиксну каматну стопу. Сада имамо тренд пада каматних стопа, Еурибор је на неких 2, 5 посто и ми цијенимо да ћемо у овој години бити испод 2 посто, испод неке пројектоване инфлације која је у Европској унији. Лично мислим да ће у овој години доћи до благог пада каматних стопа на кредите. Говорим благог зато што су упркос расту каматних стопа на кредита морале расти каматне стопе на депозите. Самим тим грађани уназад двије године много више добијају на депозите него што је то био случај прије двије године. Да би сад смањили каматне стопе на кредите, морате смањити каматне стопе на депозите. То не може ићи преко ноћи, тако да ће ова година бити година усклађивања. Тек 2026. године можемо очекивати каматне стопе на оном нивоу као што је то било прије кризе са Украјином.
Почетком прошле године Република Српска је, прва у БиХ, донијела Закон о електронском новцу. Поручили сте да је то нови начин живота и плаћања у Српској. Какву су резултати на том пољу и колико су грађани Републике Српске заинтересовани за такав вид плаћања? Може ли се очекивати да у будућности потпуно потисне традиционалне начине плаћања?
ШУПУТ: Ја сам врло сретан што смо ми први у БиХ, као ентитет, донијели Закон о електронском новцу. Било је на почетку неке врсте скептицизма. Најважнија ствар је да, ако неки закон донесете, да он не остане мртво слово на папиру него даа заживи. Ја сам од самог старта био убијеђен да ће он заживјети и оно што ја могу рећи јесте да сам срећан јер је он заживио у пуном капацитету. Закон о електронском новцу на мала врата отвара и дигитализацију и платни промет, за савремено банкарство. Закон о електронском новцу је ступио на снагу прошле године, ми смо урадили сва подзаконска акта и могу да кажем да смо сретни да смо издали прву лиценцу једном друштву за издавање електронског новца док у процедури имамо још два захтјева и заинтересованост једног правног лица. Сретан сам јер је овај Закон заживио. Он је пионир у одређеним стварима које нама долазе у будућности, прије свега мислим на отварање платног промета и за друге учеснике, не само за банке с једне стране, с друге стране омогућиће много лакши трансфер новца у земљи и ван земље. То је по мени један модеран и важан закон за нас и он је претеча за неке нове ствари којеће бити у 2025. години.
