Романије - Љубав побјеђује! 
Кредити становништву у Босни и Херцеговини су за 10 година нарасли за више од пет милијарди КМ, показују подаци Централне банке БиХ.
Грађани подигли пет милијарди КМ више кредита за 10 година ако су, према овим подацима, кредити становништву 2014. године износили 7,42 милијарде КМ, док су у октобру прошле године они били у износу од 12,76 милијарди КМ.
Значи, већи су за тачно 5,34 милијарде КМ.
Како стоји у овим подацима, укупни кредити су 2014. године износили 16,47 милијарди КМ, док су у октобру 2024. били већи за 8,89 милијарди КМ и износили су 25,36 милијарди КМ.
Из Централне банке БиХ су у анализи навели да и поред пооштравања кредитних стандарда у сектору нефи¬нансијских приватних предузећа и перцепције виших ризика од страна банака, висока тражња за кредитима и даље пресудно утиче на кредитну динамику у БиХ.
„Годишња стопа укупног кредитног раста у октобру 2024. године (9,4%) незнатно је нижа од највеће у задњих 15 година (9,7% у 7/2024). Каматна стопа на новоодобрене кредите становништву (5,6%) на нивоу је овогодишњег просјека. На тржишту новоодобрених кредита не¬финансијским предузећима просјечна пондерисана каматна стопа у октобру износила је 4,4%, а код сектора становништва 5,6%“, навели су из Централне банке БиХ.
Додали су да је висока тражња за кредитима и даље главни фактор кредитног раста, уз стагнацију каматних стопа на тржишту БиХ.
„Настављен је вишемјесечни раст укупних депозита, који је у октобру био концентрисан у сектору становништва и нефинансијских приватних предузећа. Обавезе сектора генералне владе према банкама су благо порасле, а изложеност банака према овоме сектору се није значајно промијенила„, казали су из ЦБ БиХ.
Предраг Млинаревић, професор на Економском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је за „Независне новине“ да ове податке треба разматрати у контексту промјене кључних макроекономских индикатора у протеклој деценији.
„Уколико имамо у виду да је бруто домаћи производ БиХ у том периоду повећан за 12 милијарди КМ, а укупни депозити становништва за седам милијарди КМ, раст кредита за пет милијарди не представља изненађујући податак. Усљед раста зарада у протеклом периоду расла је и кредитна способност грађана, што је резултирало растом кредитних пласмана банака“, нагласио је Млинаревић.
Према његовим ријечима, нажалост, раст потрошачких кредита усљед неконкурентности домаће производње доприноси расту нашег трговинског дефицита и овај кредитни раст не подстиче раст домаће производње.
„Из угла утицаја кредитних пласмана банака много је значајније пратити обим и структуру њихових пласмана привреди. Преко анализе тог податка бисмо могли доћи до одговора у којој мјери је банкарски сектор фактор подршке привредном развоју БиХ“, закључио је Млинаревић.
