Досадашњи старјешина фочанског Храма Светог Николе Милош Самарџија, који је дао велики допринос обнови ове старе цркве – националног споменика БиХ и Републике Српске, одлази у нову парохију у Власеницу, а парохијани у Фочи ће га се, више од свега, сјећати по ведром духу, једноставном приступу и лијепој ријечи.
Уз благослов Његовог високопреосвештенства митрополита дабробосанског Хризостома, у вријеме док је старјешина овог храма био овај млади свештеник родом са Сокоца, урађен је обиман и захтјеван посао рестаурације унутрашњости цркве, подигнуте у вријеме Турака 1857. године у некадашњој Српској вароши изнад Фоче.
Осим тога, замијењене су електроинсталације, уведен нови систем гријања, а у порти је ријешен велики проблем одвода површинских вода обновом дренажних канала.
Тиме је матична фочанска црква, драгуљ Републике Српске и БиХ, која је имала огромну улогу у очувању српства и православља на овим просторима за вријеме турске и аустроугарске владавине, спасена од пропадања.
Милош Самарџија у Фочи је завршио средњу богословску школу, а потом и Богословски факултет, ту је упознао и своју супругу са којом је добио троје дјеце, да би се у овај град, али сада као свештеник, вратио у децембру 2020. године. Претходно је службовао на Вучијој Луци у Источном Старом Граду.
Уз благослов митрополита Хризостома, а на личну молбу, након нешто више од четири године службе у Фочи, Самарџија пастирски позив наставља у Власеници.
За релативно кратак период боравка у граду на ушћу Ћехотине у Дрину, овај свештеник оставио је дубок траг.
Самарџија каже за Срну да је још од ђачких и студентских дана у Фочи имао много пријатеља и познаника, али да се кроз свештеничку службу посебно зближио са својим парохијанима.
– Заједно смо туговали и заједно се радовали – око стотину сахрана и исто толико крштења за ове четири године. Наравно да човјек није од камена, тешког срца одлазим даље на службу. Наш свештенички позив је сложен, али уједно и лијеп, јер кроз године службовања човјек упозна доста народа, разне профиле личности, али заиста касније схвати да је то велика благодат – прича Самарџија.
Веза са парохијанима у Фочи је посебна, додаје он, јер су се додатно сродили док је трајао велики подухват обнове цркве, у чему је учествовао велики број вјерника.
– Било је веома тешко предузети тај корак, али знао сам да ћемо са добрим људима Фоче наћи заједничку ријеч и то се и показало. Чланови Црквеног одбора дали су велики допринос, непрестано бригу водили, тако да смо за непуну годину и по успјели да реновирамо комплетну Цркву Светог Николе – истиче Самарџија и захваљује свима који су учествовали у овом великом дјелу.
Омиљен међу парохијанима, Самарџија плијени једноставношћу и ведрином, али и настоји да увијек буде отворен за сваког човјека.
– Увијек настојиш да нађеш са човјеком заједничку ријеч, иако смо сви на неки свој начин различити, али опет је Господ Бог који нас сједињује и спаја и управо у Њему налазимо заједницу, тако да Црква јесте заједница и парохија јесте заједница – истиче Самарџија.
Светониколајевска црква је и обновљена на крилима заједништва и међусобне слоге свештеника који у њој служе и који својим примјером утичу и на односе међу парохијанима.
Уз мноштво емоција, са парохијанима и свештеницима Александром Видаковићем и Вјекославом Јовановићем, са којима је заједно службовао у Храму Светог Николе, Самарџија се опростио на литургији на Савиндан.
– Било је мало и суза и свега, али и то је нормално, јер човјек се веже за своје парохијане и парохијани се вежу за свог свештеника, тако да тешка срца одлазим из Фоче, али Фоча је мој град и враћаћу се непрестано. Бићу увијек срећан да видим радосна лица мојих драгих парохијана, нека су ми живи и здрави, да их Господ Бог чува и наравно у здрављу и радости да се гледамо! – поручио је нови власенички парох.
Милош Самарџија у Власеницу одлази ове седмице и већ у недјељу, 2. фебруара, служиће у тамошњем храму.
