Епископ Сергије огласио се поводом дешавања у Србији.
Текст преносимо у целости:
„Сви они којима је стало до Србије, којима је до реда и поретка, којима је до мира у земљи коју су ратови током протеклог века неповратно уназадили, са зебњом прате све оно што се у Србији данас догађа. Јер, кад год измучена земља крене напред, неко је повуче назад – у блато из којег се једва ишчупала.
Али, у том блату, правде и историје ради, увек остану трагови, да покажу коме је до подељене земље, до рушења институција, до хаоса и анархије, које су из сопствених душа изнели на улице. Њихова лица не видимо, јер негде из својих хајдучких јазбина управљају протестима у којима, осим студената, нема ништа студентско. Ни српско.
Незадовољство било ким и било чим цивилизовани народи изражавају на изборима, демократски. Али, кад нема подршке у народу, као што је очигледно нема, онда се бирачка кутија покушава заменити улицом, упадом у Матицу Српску или чак представама у којима се српска војска и Српска Црква изврћу руглу, док се по српској застави повраћа. И то све у данима када српство слави свог духовног родоначелника – Светог Оца Саву.
Нити је српска застава кеса за повраћање, нити је овај народ толико утрнуо да не уме разликовати добро од зла. Знају то они којима лица не видимо, али нека знају да и ми знамо иза које земље чврсто стојимо и чији углед, прошлост и част ћемо чувати по сваку цену и то баш од њих којима је Србија синоним за зло и неправду. Тако описујући Србију, они заправо описују сами себе, своје душе и своје црне намере.
Препознао је овај народ шта се збива. Није му требало дуго да схвати, да чује њихове неречене речи, па да препозна лажну бригу лажних душебрижника који су мањи део студентске популације у време испитног рока извели на улице, да протестују, тражећи да се испуне већ испуњени захтеви.
И није председник Вучић ‘сирак тужни без игде икога’. Иза њега је већинска Србија, која му је у неколико наврата дала више милиона гласова, да је чува, да њом управља и да је сачува за оне што ће доћи после нас. Баш та Србија хоће да живи и ради у миру, да с љубављу чува своју земљу, да се поноси њеном заставом, да поштује свог патријарха и своју Цркву, без које, истини за вољу, не би ни постојала.
Таква Србија сачуваће саму себе, а они који су данас устали против ње једног дана, кад отворе очи, обузеће стид, али тада ће бити касно да исправе оно што данас чине. Опијеној маси понуђена лаж данас звучи као истина. Иако Гебелс није међу живима, његови ученици неуморно раде не би ли завели овај мудри и трпељиви народ.
У својим намерама неће успети, јер није Србија данашња Аутокоманда, већ је Србија од Хоргоша до Драгаша, од Лознице до Зајечара. У тој малој земљи велики људи је чувају и воле у тишини, а они мали желе њен суноврат и нестанак.
Због тога се вреди борити истином, стрпљењем и истрајношћу, кроз институције које морамо љубоморно да чувамо, јер их нисмо добили на тацни, већ смо их задобили Карађорђевом храброшћу и Милошевом мудрошћу, али и крвљу стотина хиљада јунака. Знају то добро прекодрински Срби, који су неподељено стали уз председника Републике Србије.
Ко данас не стане иза већинске Србије није ништа друго до обични лихвар који се окреће само за својим профитом. Подигнимо глас за спас земље коју волимо, тако што ћемо бранити њене институције, њен државно-правни поредак и неотуђиво право на демократски избор.
Окујмо себе слободом, правдом и љубављу, да бисмо Србији вратили бар мало од оног што је она пружила свакоме од нас!
Раширимо српску тробојку у својим срцима! У инат душманима“.
