Основна обележја крсне славе установио је Свети Сава у 13. веку: славски колач и вино, славско жито и славска свећа.
Патријарх српски Павле објашњава да слава није само имендан или рођендан појединца, већ духовни рођендан и имендан целе породице и народа, симболизујући улазак предака у хришћанство.
– Код других народа православних, они славе свој имендан или свој рођендан, а ми, ето, славимо своју славу. У ствари, слава је и имендан и рођендан, али не појединца, него целе породице, целог племена. Рођендан духовни, кад су наши преци постали хришћани, ушли у Цркву Божију и на тај начин рођени духовно. И имендан, јер су се од тада назвали хришћани и до данас то били – говорио је патријарх српски Павле.
Основна обележја крсне славе установио је Свети Сава у 13. веку: славски колач и вино, славско жито и славска свећа. Од тада се крсна слава преноси са оца на сина. У породицама без мушког наследника Славу би преузимао зет, који женидбом дође на мираз. Домазет би за живота таста и таште славио њихову крсну славу, а на дан своје славе би само прекађивао, тј. носио у цркву свећу, колач и жито, али госте није позивао.
У цркви се пререже колач и окади славско жито, а свечани ручак се уз упаљену свећу организује само за укућане.
Крсна слава
Црква поучава да не постоје ни мрсне ни посне славе, већ посни дани (среда и петак), те вишенедељни велики постови пред Божић и Васкрс, као и уочи Духова и Велике Госпојине. Зато, ако слава “падне” у посни дан и славска трпеза треба да је посна. Уосталом, срж славе не чини иће и пиће, већ молитва свецу- породичном заштитнику, свећа, кољиво, црвено вино и славски колач.
Једна од заблуда је, указује СПЦ да се жито не спрема за “живе” свеце: Аранђеловдан и Илиндан, јер пред Богом нема мртвих. Сматра се да се ова погрешна пракса везује за култ умрлих пошто се славско жито спрема и за парастосе прецима.
У оба случаја, жито симболизује жртву Богу, православље и хришћанско веровање у опште васкрсење. И зато се на дан славе жито, заправо приноси Богу у име оног светитеља који се прославља тог дана.
Без обзира да ли тај светац није прошао кроз биолошку смрт, као нпр. Архангел Михаило и Свети Илија, или је живео, па се упокојио.
