Верници Српске православне цркве у понедељак славе празник посвећен првом српском архиепископу, Светом Сави.
Култ овог свеца у Српском народу одувек је био посебно јак, а након преношења његових мошти из Бугарске у манастир Милешеву довео је до тога да су се и Турци завојевачи почели прекрштавати на његовим моштима. Из тог разлога мошти Светог Саве спаљене су на Врачару.
Свети Сава био је син Стефана Немање, великог жупана српског. Према црквним књигама, као младић жудео је за духовним животом, због чега је одбегао у Свету Гору где се замонашио и са ретком ревношћу прошао цео подвижнички устав. Немања је следио пример сина, те се и сам замонашио у Светој Гори, и умро као монах Симеон.
Сава је издејствовао код цара и патријарха независност Српске цркве, и постао први архиепископ српски. Подигао је, заједно са оцем својим, манастир Хиландар, а потом и многе друге манастире, цркве и школе по земљи српској. Путовао је у два маха на поклоњење светињама у Светој Земљи.
Бројна веровања и предање везују се за овог свеца, а он се сматра и нашим најнационалнијим свецом. У његов лик уграђиване су и особине многих других светаца.
За Светога Саву се још верује да је вођа вукова. Сељаци су га звали вучијим пастиром, а вукове његовим хртовима. Постоји предање у коме се каже да светац на свој празник, одлази у планину, окупља све вукове и одређује им коме ће и колико стоке поклати.
Желећи да умилостиве Светог Саву, многи нису радили на дан његовог празника. Посебно се пазило да се не чини ништа што би могло да призове вукове. Извођене су и разне култне радње да би се стока заштитила.
